Zaveštao je sirotinji 400.000 dinara u zlatu

KAPELA smederevskog trgovca i dobrotvora, Dina Mančića, koji je sirotinji zaveštao 400.000 dinara u zlatu, i osnovao Fond za podizanje Gimnazi je koja je bila pred rušenjem. Zato je ovih dana kao vest godine stigla informacija da je završena restauracija jedne od najlepših istorijskih građevina starog Smedereva.

Pročitajte još: Kapetan Miša - dunavski Rotšild iz Poreča

Kapela Dine Mančića je sazidana 1884. godine na Starom groblju uz Crkvu Uspenja Presvete Bogorodice, i deo je spomeničke celine od velikog značaja pod zaštitom države. Delo je arhitekte Aleksandra Bugarskog, autora Starog dvora i Narodnog pozorišta u Beogradu, koji je kapelu uvrstio među dvanaest svojih najznačajnijih ostvarenja.

Pročitajte još: Darivao milione za asfalt selu

Do pre samo nekoliko godina, istorijska građevina služila je za odlaganje građevinskog materijala i alata. Bila je na meti lopova, a posebno zastrašujuće je da su čak i kovčezi počivših bili uništeni i otvoreni, a godinama i decenijama grad o tome nije brinuo.

Iako je projekat sanacije i restauracije izgrađen još 2003. godine, do 2017. niko nije hteo ni da ga pogleda. Čak su i maturanti smederevske Gimnazije 2015. godine pisali peticiju pozivajući se na Ustav Srbije, i zahtevajući da se kapela spase. Godinama se odgovornost i nadležnost prebacivala sa jedne na drugu strane, sve do pre dve godine kada je Grad odlučio da izdvoji tri miliona dinara za sanaciju.

Ovih dana okončani su radovi započeti 2017. godine.

- Prva faza radova obuhvatila je hitne radove na statičkoj sanaciji objekta koji je bio u potpunosti rastresen i sklon urušavanju. Zbog velikih pukotina na kupoli bilo je neophodno rušenje i preziđivanje kalote i izrada armirano-betonskog prstena, kao i zamena krovne konstrukcije i pokrivača - kaže Dejan Radovanović, direktor Regionalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Ovako se, donekle, ublažava nepravda prema Dimitriju Dini Mančiću (1827-1882), koji je zaveštao deo svoga imanja za podizanje Gimnazije. Opština je u znak zahvalnosti i sećanja bila obavezna da postavi natpise na sve objekte podignute iz sredstava Mančićevog fonda. Danas ovakvi natpisi ne postoje. Mančić ima svoju ulicu, dugačku jedva stotinak metara.

Kapela nekad

Nije samo Mančićeva sudbina ovakva. Isti je odnos i prema drugim besmrtnim delima smrtnika. Svi koji su svoju imovinu zaveštali gradu i osnovali fondove iz kojih se novac delio sirotinji i siromašnim đacima, gotovo su potpuno zaboravljeni.

Do kraja Drugog svetskog rata služen je parastos dobrotvorima svakog 15. maja, a staralo se o njihovoj želji o upravljanju fondovima. Održavani su njihovi grobovi o trošku opštine i ulice su nazvane njihovim imenima, zapisano je u knjizi "Testamenti", koju je objavio Istorijski arhiv u Smederevu.

Odlukom Opštine smederevske potvrđene Ukazom kralja Aleksandra Karađorđevića, za dobrotvore su proglašeni prota Milutin N. Banić, Dina Mančić, Ljubica Mančić, Stevan Kuzmanović Kršljanin, Petar Spasojević, Stevana Đorđević Bižo, Jova Rašić, Gaja Čupić i dr Milutin Niketić.