Predavanje o bogumilima: Stefan Nemanja iskorenio jeretike

MADA je čitava Evropa bila pod različitim uticajem dualističkih učenja, bogumilstvo je na Balkanu ostavilo zapažen trag, a širilo se, prevashodno, na prostoru Bugarske, Makedonije,donekle Srbije i ponajviše u Bosni. Zanas je najzanimljivija priča o obračunu Stefana Nemanje sa bogumilima koji su smatrani jereticima. Srpskivladar je njihove knjige nečastive spalio i,shodno svetu i shvatanju vremena u kojem se tada živelo, iskorenio je bogumilstvo u Srbiji.

Ovo je deo predavanja „Bogumili: misterija srednjovekovnog Balkana“ koje je docent dr Boris Stojkovski, istoričar, održao večeras u Klubu Tribina mladih Kulturnog centra Novog Sada.

O bogumilima, rekao je Stojkovski, pisano je u Žitiju Simeona Mirotočivog gde se navodi da ni sam Stefan Nemanja nije znao da se u njegovoj zemlji ukorenilo bogumilstvo „đavolja rabota, jeres i kukolj koji je ušao u srpsku državu“.

- Još u žitiju svetoga Klimenta, učenika Ćirila i Metodija, pominje se zla jeres koja se širila Balkanom. I u Naumovom žitiju se mogu naći pomeni koji sugerišu moguće postojanje određene vrste jeresi za koju je teško utvrditi da li je baš reč o bogumilstvu, ali sa dosta sigurnosti može se reći da polovina 10. veka predstavlja početak njihovog širenja – rekao je Stojkovski.

Kada je reč o bogumilstvu u Bosni, u istoriografiji se ono pominje od polovine 19. veka. Postoji niz katoličkih izvora koji svedoče da je u Bosni bilo ukorenjeno bogumilstvo. Bogumili su sebe nazivali „hristijani“, smatrajući se izvornim hrišćanima. Došli su sa raznih strana, prvenstveno iz Dalmacije. U Evropi su bogumili opstali sve do osmanskih osvajanja, ostavivši određeno nasleđe i percepciju, pre svega u književnosti.

- Desanka Maksimović je 1964. godine bogumilima posvetila stihove „Tražim pomilovanje“ (podnaslov: „Diskusija bogumila sa Dušanovim zakonikom“). O njima su u 20. veku pisali i Miroslav Krleža, Mak Dizdar, akademik Vladeta Jerotić, ali i Anica Savić Rebac, koja je u Njegoševoj „Luči mikrokozmi“ tražila tragove bogumilstva – zaključio je Stojkovski na kraju tribine.

NEOMILjENI I NA ISTOKU I NA ZAPADU

STOJKOVSKI je naglasio da ne postoji nijedan sačuvan autentičan spis napisan bogumilskim perom, izvori su vrlo ograničeni i potiču isključivo iz aspekta njihovih protivnika, bilo iz istočne pravoslavne političke crkve ili katoličke provinijencije.Arheologija, takođe, ne daje odgovore o bogumilstvu (manihejstva) čiji su koreni dosta komplikovani i treba ih tražiti u nečemu što je vezano za staru persijsku religiju i ideju dualizma koji se širio na ogromnom prostoru.