ODLUKA države da privatnim apotekama omogući izdavanje lekova na recept o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) je za leskovačku Apotekarsku ustanovu bila kobna, a stanje je takvo da bi i preostalih 15 zaposlenih, uz isplatu zaostalih zarada i otpremninu, rado napustilo radna mesta.

Pritom, računica pokazuje da se ukupan dug Apotekarske ustanove u gradu na Veternici kreće u rasponu između 410 i 450 miliona dinara. Dobavljačima su dužni 348, a za isplatu dvogodišnje zarade zaposlenima je potrebno još 30 miliona dinara...

Pročitajte još: Leskovac: Gase apotekarsku ustanovu?

- Iako praktično nema uslova za rad, činimo sve što je u našoj moći da posle razgovora sa osnivačima i dobavljačima uskoro izađemo u javnost sa nekakvim planom - kaže Živorad Denić, koji se ne tako davno prihvatio dužnosti direktora.

Propast se, saznajemo, zapravo naslutila 2009, kada je broj zaposlenih sa 165 povećan na 211, a onda je usledila već pomenuta odluka države iz 2013. Tri godine kasnije, učešće Apotekarske ustanove u ukupnom prometu lekova na teritoriji Jablaničkog okruga je spalo na manje od polovine. Sunovrat je nastavljen stavljanjem katanca na vrata desetina državnih, dok su u njihovoj blizini otvarane privatne apoteke. Tehnološki viškovi zaposlenih su rešavani uz isplatu zaostalih zarada i otpremnina, a sredstva je obezbedila država...

Do pronalaska rešenja, leskovačka lokalna samouprava će kao osnivač i ove godine iz svog budžeta za rad Apoteke izdvojiti 20 miliona dinara, ali je to nedovoljno za oporavak, pa se ono malo preostalih farmaceuta nada i pomoći države.

UKINUTA I MARŽA

NA otežano poslovanje Apotekarske ustanove je uticalo i uvođenje centralizovane javne nabavke lekova sa liste RFZO, što znači niže nabavne cene, ali i niže apsolutne vrednosti marže, te ukidanje rabata i drugih popusta koje su davali dobavljači, koji ih sada, na centralnom tenderu, već ugrađuju u nabavnu cenu leka.