Kopanje gline bi progutalo njive

NA skupu organizovanom na kopu, iz kojeg se vadi glina na samom ulazu u Novi Bečej, nekoliko stotina Novobečejaca, uglavnom zemljoradnika, izrazilo je nezadovoljstvo namerom kompanije "Nekse grupa", koja je u vlasništvu hrvatskog državljanina, koja pokušava da obezbedi kopanje gline na Srednjoj strani, u ataru na kojem je 10 odsto zemlje najvišeg kvaliteta.

Ukoliko uspe da otkupi zemlju od vlasnika, na koje se inače organizuju razni pritisci i nudi basnoslovna cena i do 15.000 evra po jutru, "Nekse grupa" će ozbiljno ugroziti novobečejsku najkvalitetniju zemlju i njene vlasnike koji su mahom zemljoradnici već nekoliko pokolenja.

- Moja porodica se već 18 godina bori sa ovim problemom i naša želja je da prva klasa zemlje ostane u vlasništvu zemljoradnika da je "Nekse" ne koristi za izgradnju novog kopa, tj. rudnika gline - kaže Nikola Dujin, zemljoradnik koji obrađuje 100 hektara zemlje.

Kopanjem gline, kako ističu okupljeni na skupu, spustiće se nivo podzemnih voda i devastirati najplodnije oranice, a ugroženo je od 2.000 do 4.000 hektara najplodnije zemlje.

Pročitajte još - Istražuju termalne vode

- Ne želimo sukob sa kompanijom koja ima svoj interes, želimo samo da zaštitimo najkvalitetnije zemljište u ataru Novog Bečeja, i Srednju stranu, na kojoj je i moja zemlja koju obrađujem. Ukoliko oni nastave sa inicijativom da otkupljuju najplodniju zemlju i na njoj prave nove iskope, biće narušen kompletan vodni režim i više hiljada hektara, na kojima u sušnim godinama neće rađati ništa - ističe Mira Nićin, koja inače i sama vozi traktor i obrađuje 140 jutara zemlje.

Nikola Dujin

Na jedva stotinak metara od planiranog novog kopa, uglas ističu novobečejski ratari, nalazi se Specijalni rezervat prirode Slano Kopovo, a novi iskopi bi doveli i do njegovog uništenja, za šta bi mogli stići višemilionski penali Opštini, Pokrajini i Republici.

Jednom smo se već organizovali da ne dozvolimo tajkunima otkup naše zemlje na Sokolcu, sada se zalažemo da najplodnije njive, Srednja strana, ostane nama, paorima, čiji su dedovi obrađivali ovu zemlju - veli starina Dušan Marčićev (90).