U GRADSKOM muzeju u Vrbasu održana je radionica pod nazivom "Srednjovekovni fast fud", kao deo akcije "Pozovi komšiju u muzej", koja je u aprilu posvećena ugostiteljstvu i gastronomiji. Radionicu je vodila istoričarka umetnosti i gastroheritolog Tamara Ognjević, direktorka istraživačko-edukativne organizacije "Artis" iz Beograda, koja je uz podršku učenika na smeru za kuvare u Srednjoj ekonomsko-trgovinskoj školi (SETŠ) iz Kule prikazala posetiocima kako se u srednjem veku pravila pita.

Staro i do danas popularno jelo pripremljeno je od integralnog i speltinog brašna, sira, blitve, sremuša, jaja i masti. Ručno mešene kore učenici su tanjili grančicama sa rašljama, a pita je ispečena u starinskim posudama u improvizovanom ognjištu u dvorištu muzeja. Posetiocima je predstavljen srednjovekovni način života, a potom su mogli i da probaju pitu, koju su poslužili budući konobari iz SETŠ. Opšta ocena je da je srednjovekovna pita vrlo ukusna.

- Mi sve manje ličimo na pretke kada je reč o kulturi obedovanja. Za njih bi bilo nezamislivo da jedu sami, da stalno nešto grickaju, da bacaju hranu, ili da jedu određene namirnice van sezone - rekla je Ognjevićeva.

PROČITAJTE I: Vrbas: Humanost postaje biznis?

Ona je rukovodilac projekta "Živeti prošlost - Srpska srednjovekovna gastronomija", koji je okupio stvaraoce različitih profila sa ciljem da se istraži i rekonstruiše srednjovekovno gastronomsko nasleđe. Ognjevićeva je zaslužna za stvaranje nove sintetičke naučne discipline - gastronomske heritologije, ili gastroheritologije, prihvaćene u stručnim krugovima i podržane od Uneska, SANU i Međunarodnog saveta muzeja.

Pečenje u zemlji, u starim posudama

DIJETA BI ZGRANULA PRETKE

- Čovek u prošlosti nije imao privilegiju da živi u izobilju, pa je strahovao od gladi, a hrana je često bila i božanska stvar. Kad bi čuli da je nama danas najveći problem kako da manje jedemo i budemo vitkiji, naši preci bi se zgranuli - kazala je Ognjevićeva.