ŠABAC - U Sabornoj crkvi u Šapcu u četvrtak je služen pomen bivšem episkopu šabačko–valjevskom Jovanu (Velimiroviću), koji je preminuo tačno pre 30 godina. Svečanu službi predvodio je njegov naslednik i učenik i saradnik iz Beogradske bogoslovije, episkop šabački Lavrentije (Trifunović).


Bogosluženju su prisustovali i mnogi vernici, ne samo iz Šapca, već i drugih delova nekadašnje eparhije šabačko valjevske, koja je voljom vladike Lavrentija poldeljena na dva dela.


U crkvenoj sali, koja je bila, u prvaom smislu, dupke puna gostiju iz svih delova Jadra, Podrinja i Kolubare, predsavljena je knjiga u koje je sabrano 300 beseda epsikopa Jovana, koju je priredio protođakon dr Ljubomir Ranković, glavni urednik „Glasa Crkve“.


- Vladika mi je eparhiju ostavio kao prelepo uređen vrt – rekao je episkop Lavrentije. Veliki je bio duhovnik, divan profesor Bogoslovije i njen učenik. Bio je ličnost od najvećeg integriteta, veliki mislilac, besednik, pravi naslednik svog slavnog strica vladike Nikolaja sa kojim je proveo veći deo svog dečačkog vremena. Ostavio je je značajan beleg u, sada već dve naše eparhije, koje su ponos SPC.

PROČITAJTE JOŠ: Episkop šabački Lavrentije: Treba nam više solidarnosti


Naše crkveno izdavaštvo, kako je rekao dr Rankjović, „ u daljoj i bližoj prošlosti, odlikovalo se većim brojem knjiga i zbirki propovedi vrednih pažnje. U novije vreme, nažalost, kao da je besednička književnost zapostavljena.”


Vladika Jovan,foto „Glas Crkve“.


- Zato će ova knjiga dobro doći našim sveštenicima kao pomoć u pripremanju svojih beseda, a osobito našim vernicima, koji su uvek željni sveže i jasne duhovne reči i pouke – naglasio je dr Ranković. - U besedama Vladike Jovana oseća se zanosni umetnički zvuk besedništva njegovog velikog strica, Svetog Vladike Nikolaja, uz koga je fizički i duhovno stasavao. Istini za volju, nema u njima one lakokrile raspevanosti, resa i ukrasa, koje odlikuju rano besedništvo srpskog Zlatousta, ali zato one, neodoljivo podsećaju i liče na one iz njegovog postdahauškog perioda, kada se, posle susreta sa Bogom oči u oči, nemirni genije smirio pred Svemirnim. Zbog toga one, po svojoj književnoj i umetničkoj formi, snazi i izrazu, više liče na Besedu na gori nego na Besede pod gorom. U tome je njihova večna vrednost i svežina.

foto V.Mitrić


Vladimir Mitrić, novinar „Večernjih nvosti“, koji je, pored episkopa i Rankovića, govorio o tom delu rekao je da se „kroz ove besede shvata, kako je vladika Jovan, u najteža vremena, uspeo,ne samo da iz pepela podiže crkve i manastire, već i da čuvana, neguje veru Isusovu.


- I zato nije čudo što je u ovom delu Srbije najvolji odfziv đaka za veronuku, najveće iunteresovanje za dela vladike Nikolaja, za Svetosavlje, za tradicionlne vrednosti, ali i negovanje naše kulturne baštine – poručio je Mitrić.