HIT U NIŠU: Ležeći bicikl izaziva i podsmeh i divljenje

NIŠLIJA Milanče Đurić (70) napravio je bicikl za kojim se osvrće svaki prolaznik. Nije imao za cilj da napravi bicikl kojim će privlačiti pažnju građana, već da konstruiše dvotočkaša koji će ići mnogo brže, a biti udobniji za vožnju.

- Meni se u Nišu smeju i zvižde, ali mali deo njih se i oduševi. Oni najmlađi mi kažu: "Deda, vrh je", pitaju da li mogu da probaju da voze, kako mogu da nabave ovakav bicikl. Tinejdžerima je smešno, oni vade telefone, slikaju me, dobacuju... Oni stariji uglavnom samo znatiželjno posmatraju, povezuju ga sa biciklom za invalide koji izgleda slično - priča Đurić.

Iako je svoj prvi primerak ovakvog bicikla napravio pre pet godina, kaže da oni u svetu nisu novina. Takav bicikl ima svoje ime, koristi se dugo i skuplji je od običnog.

Pročitajte još - Po celom gradu na dva točka

- Taj bicikl, zvan rekumbent, patentiran je 1960. godine. Od tada se vozi u svetu, ali je kod nas retkost. Ergonomski je povoljniji za 20 odsto od klasičnog položaja. Osim toga, ima za 50 odsto manji vazdušni otpor. To se manifestuje pri većim brzinama, zato što je telo u ležećem položaju. Mnogi biciklisti koji prolaze kroz Srbiju videli su i probali da voze moj ručno rađeni rekumbent i oduševljeni su - priča nam ovaj programer u penziji.

Do sada je, kaže, napravio tri ovakva "unikata", ali i nekoliko tricikala...

- Pravim ih isključivo od starih delova. Ja konstruišem, isečem i sklopim, odnesem kod majstora samo da zavari.

Ideju da napravi svoj primerak došao je kada ih je prvi put video u Nemačkoj.

- Oduševilo me da takav bicikl ide brže, a pošto sam u međuvremenu i malo ostario, ovaj položaj mi više odgovara. Na klasičnom biciklu trnu ruke, jagodice na nogama, kada se vozi malo duže, sve trne, na rekumbentu - ništa. Ruke stoje reda radi, sedište je takvo da su cela leđa naslonjena, a noge u horizontali. Pedale imaju bocke za koje se patike zakače i ne mogu da klize - oduševljen je Milanče.

Milanče Đurić, Foto J. Ćosin

Gajeći odvajkada ljubav prema sportovima, bavio se košarkom i odbojkom, a jedan je od prvih paraglajderista u Srbiji. Ipak, najviše od svega voli bicikle, pa svakodnevno uživa u vožnjama do Niške Banje i nazad do Niša, što je postala njegova podrazumevana ruta. Svojim rekumbentom prešao je, kaže, oko 15.000 kilometara.

A pre nego što je postao majstor za pravljenje ležećeg bicikla, iz Milančetove malene radionice u porodičnoj kući izašlo je nebrojano dasaka za surfovanje, kao i nekoliko paraglajdera, kojim je kasnije sam jedrio, bez obuke i prethodnog iskustva.

KUM

OSIM što jedini u Srbiji pravi ležeće bicikle, Milanče je jedinstven i po svom imenu.

- Kum je malo više popio kada se moja majka porađala. Pitali su ga za ime, a on je insistirao da bude Milanče. I, tako sam valjda jedini Milanče u Srbiji kome to nije nadimak nego ime - našalio se on.