Žrtve trpe maltretiranje od detinjstva

SAMO osam odsto Romkinja prijavljuje nasilje policiji, pokazuju istraživanja, ali se pretpostavlja da je taj procenat višestruko veći, navode u Udruženju "Romani cikna" u Kruševcu, koje je pre skoro 10 godina započelo pionirsku borbu za zaštitu pripadnica romske manjine. Nasilje je ovom udruženju prijavilo pet žena u toku 2018. godine.

Samo je jedna žrtva, međutim, odlučila da se pomoć zatraži i od Centra za socijalni rad.

- Problem nasilja nad ženama u romskoj zajednici ima svojih specifičnosti - napominje Slavica Rakić, predstavnica Udruženja "Romani cikna". - Romkinje su potpuno isključene iz privatnog i javnog života, u smislu odlučivanja. U velikom procentu su nezaposlene, čak oko 97 odsto žena ne radi. Od ranog detinjstva su naviknute da trpe.

Mali broj devojčica iz zajednice nastavlja školovanje, od obrazovanja se opraštaju uglavnom u petom razredu osnovne škole. Posebno zabrinjava njihov kratak životni vek, što je posledica ranih i čestih porođaja, siromaštva, dnevne borbe za preživljavanje.

- Istraživanja koja su sprovele organizacije Romske ženske mreže pokazuju da su žrtve nasilja žene svih životnih doba, a da je najveći broj izložen kombinovanom nasilju, fizičkom i psihičkom - podvlači sociolog Snežana Živković, koja godinama istražuje ovu problematiku.

PROČITAJTE JOŠ - PRISILNI BRAKOVI DEO DETINjSTVA: Rađaju decu i pre nego što odrastu

Osim što su na udaru supruga ili vanbračnog partnera,romske žene su neretko žrtve nasilja svekra i svekrve, a ukoliko dođe do razvoda ili na neki način, "zataji" glava kuće, mogu biti žrtve nasilja rođene braće, stričeva, ujaka ili drugih muških članova familije.

- Kada bih im donela novac, ne bi me dirali, ali je bilo i dana kada nisam mogla da zaradim proseći i skupljajući vosak po groblju - deo je ispovesti jedne žrtve nasilja u Zbirci istinitih priča - "O ovome se ćuti", objavljenoj u izdanju kruševačke organizacije. - Onda bih dobijala batine, svekar bi me kaišem bio po nogama.

Fizičkom nasilju često se pridružuju psihički kontrolisane taktike maltretiranja (vređanje, psovanje, ponižavanje, zabrana izlaska iz kuće) i ekonomsko iscrpljivanje. Proganjanje putem telefona i fizičko praćenje češće su prisutni kod bivših partnera. Najstrašniji scenario dogodio se u Kruševcu, pre tri godine. Tada je Ljubiša Vasić (29) ubio nevenčanu suprugu Zlatu Nikolić (23), u njenoj kući u naselju Marko Orlović.

- Zet mi je dugo maltretirao ćerku, tukao je dok su živeli u Nemačkoj, ali se s njim pomirila nedavno, pre nego što su krstili sina - posvedočila je, za "Novosti", Lidija Mitrović, majka ubijene Zlate. - I ja sam želela mir u kući, ali to je, zbog zetovog ponašanja, bilo nemoguće.

Nesrećnu ženu i majku, u to vreme dvogodišnjeg dečaka, Vasić je ugušio jastukom. Potom je na zidu karminom ispisao "ubio sam kurvu". Po sporazumu o priznanju krivičnog dela osuđen je na 15 godina zatvora.

NEVESTE PRE PUNOLETSTVA

"NOVOSTI" su više puta istraživale problem ranih i prisilnih brakova među romskom decom u Kruševcu. Podaci govore da je čak 85 odsto romskih devojčica udato do punoletstva, a ispitivanje na uzorku od 200 Romkinja govori da su ugovoreni brakovi i danas praksa, koja se teško dokazuje. Nekada je neposredna posledica ranih brakova - trgovina ljudima.