TUGA GIMNAZIJALACA IZ NIŠA: Nemamo gde da učimo

KADA je pre šest godina izgubio oca, Nikola Vasić (17) iz Niša morao je da sazri "preko noći" kako bi pomogao svojoj porodici, ali kada je pre mesec dana izgubio i majku, na njegova nejaka leđa pali su svi problemi. Njegov otac stradao je na putu do kuće, kada ga je "pokosio" bahati vozač, dok je majka preminula od rake pankreasa koji joj je dijagnostikovan krajem oktobra prošle godine.

Ostao je sam sa svojom jedanaestogodišnjom sestrom, sa minimalnim primanjima, i u kući bez kupatila, bez radne sobe i osnovnih uslova za život, a sada sa njima žive i baka i deka.

- Kuća u kojoj živimo nije velika, sestra i ja nemamo gde da učimo, jednostavno nemamo nikakvu privatnost. Sada sa nama žive i baka od 70 godina i deda koji je nakon mamine sahrane pretrpeo moždani udar i teško se kreće i govori. Njihove penzije su minimalne, ali od toga sada živimo - ispričao je za "Novosti" Nikola. On kaže da je stranputicom sve krenulo 2013. godine, kada su izgubili oca.

Pročitajte još: Domaćin sa samo devet godina

- Tuđom krivicom je stradao, udario ga je vozač koji je jurio preko dozvoljene brzine. Majka, sestra i ja ostali smo sami, ali nekako smo se snalazili. Međutim, krajem oktobra se i ona razbolela od karcinoma pankreasa. Bolest je brzo napredovala, imala je metastaze na jetri. To je bio pravi šok za nas. Ja i sad ne mogu da verujem, sve mi izgleda kao san. Posle samo tri meseca nje nije bilo - priča ovaj mladi Nišlija dok sa sestrom prelistava porodične albume.

Nije, kaže, uspeo ni da oplače svoju majku, a već je počeo da razmišlja kako će se gotovo sam odupreti životnim nedaćama, kako će se dalje školovati, od čega će živeti, hoće li sestru izvesti na pravi put.

- Nekako sam se pomirio sa tim da mi je sudbina dodelila da sazrim ranije. Sa 12 godina kada je tata poginuo, počeo sam da se osećam kao zreo čovek. Sada me je ovo već dotuklo, ali nastavljamo dalje zajedno sestra i ja. Ne smem da živim u prošlosti. Naravno treba da se sećamo svojih roditelja, ali moramo da gledamo u budućnost. Ja moram njoj da budem oslonac, i brat, i otac i majka. Da joj pružim podršku i pomažem oko škole. Borba tek predstoji - priča nam ovaj mladić, pokušavajući da zadrži suze.

Od svojih snova ne odustaje. Nikola je odličan đak, završava Gimnaziju "Bora Stanković" u Nišu sa svim peticama, a želja mu je da studira književnost i da jednoga dana bude profesor.

NEMOĆNI DA POMOGNU

IAKO su mislili da nema veće nesreće od gubitka deteta, Malina i Miroslav Vasić pretrpeli su mnogo veći šok kada im je posle šest godina umrla i snaha, ostavivši dvoje maloletnika same.

- Dedi je na sahrani skočio pritisak i pretrpeo je moždani udar. Od tada nije dobro, a i ja sam stara i iznemogla. Bavili smo se poljoprivredom dok je snajka bila živa, ona je pomagala i od toga smo živeli, ali sada su nam penzije jedini prihodi - očajna je baka Malina.