Svako stablo zlata vredno

NA području Vojvodine, JP "Vojvodinašume" će do proleća 2019. godine obnoviti šume na površini od 1.450 hektara, a nove šume će podići na oko 95 hektara. Za Vojvodinu, koja važi za jedan od regiona u Evropi sa najmanje šuma, kako upozoravaju iz ovog preduzeća, i to je malo.

Na osnovu standarda razvijenih zemalja Evrope, pošumljenost Vojvodine bi sa sadašnjih 140.380 hektara, što je svega 6,5 odsto, trebalo da se uveća više nego dvostruko. Prostornim planom AP Vojvodine, definisano je da je potrebno podići još oko 140.000 hektara novih šuma, međutim, realizacija tog plana je dugoročna.

Osim toga, u sistemu JP "Vojvodinašuma", kako ističu u ovom preduzeću, gotovo da i nema slobodnih površina za pošumljavanje, pa je neophodno da se u ovaj plan uključe i drugi, počevši od lokalnih samouprava.

- Najviše šuma ima u Sremu, a najmanje u Banatu - navode u JP "Vojvodinašume". - Problem sa manjkom šuma ne bi bio tako akutan, da su šume ravnomernije raspoređene. Više od 90 odsto svih šuma se nalazi u uskom pojasu Posavlja, Podunavlja i Potisja, zatim na području Fruške gore, Vršačkog brega, Deliblatske peščare i Subotičke peščare.

PROČITAJTE JOŠ - Apel: Zaštitimo šume Srbije od požara

Svega deset odsto šuma je razbacano na prostoru od oko dva miliona hektara, tako da je prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, u čak 14 opština procenat pošumljenosti manji od jednog procenta.

Čovek zbog nepažnje, zabluda ili obesti, po statističkim podacima, u 95 odsto slučajeva uzrokuje požar. Nisu retki ni slučajevi namernog uništavanja mladih stabala zbog pogrešnog uverenja da će usevi u hladovini krošnji stabala biti slabiji. Problem za šume su i šumokradice koje redom seku stabla, pod izgovorom da su u lošoj materijalnoj situaciji. Seku uglavnom stabla koja su trebala da rastu još dugi niz godina, pa šteta nije samo vrednost posečenog drveta, već i troškovi novog pošumljavanja.

Problem vojvođanskim šumama stvaraju i domaće životinje, posebno svinje, koji osim što su pokriće njihovim vlasnicima za šumsku krađu, riju oko bankina, šumskih puteva i odvodnih kanala. Zbog tih oštećenja, urušeni kanali ne mogu da prihvate vodu, pa je šumski put poplavljen posle gotovo svake veće kiše.

ODBRANA OD POPLAVA

ŠUME imaju ogroman kapacitet da prihvate i filtriraju vodu, te su od neprocenjivog značaja kod regulacije poplava. Poplavni talas usporava svoje kretanje kada naiđe na šumu, što razvijene zemlje koriste kao efikasno rešenje u upravljanju poplavama, kako bi se moguće štete svele na što manju meru.