U svojoj sedamdesetoj godini Petar Topoljski iz Niša jedan je od retkih zanatlija ove vrste koji i dalje ručno gravira i rezbari oružje, noževe i razne druge predmete od plemenitih metala, gvožđa, drveta pa i stakla, ostavljajući sopstveni umetnički pečat. Na ideju da svoje slobodno vreme okupira ovim hobijem došao je još pre više od 25 godina, ali kada je 2000. godine na Kosovu izgubio sina koji je sa Lekarima bez granica radio u Prištini, četiri zida malene radionice u potkrovlju kuće i alat, postali su Petrova glavna okupacija.

Iako po struci instruktor za obuku ronilaca i diverzanata, ne krije da odvajkada gaji ljubav prema lovu i oružju, pa je davne '91. godine kada je kupio svoju prvu pušku, rešio da se oproba i u graviranju i učini je unikatom.

Pročitajte još: Gravirao žezlo patrijarha

- Puške sa gravurom bile su jako skupe, pa sam na običnoj koju sam kupio, rešio da uradim neku sliku. Razmišljao sam ako i pokvarim, nema veze, moja je. Međutim, ta slika je toliko dobro ispala da su i prijatelji sa kojima sam lovio odmah poželeli da i njima uradim nešto slično i tako sam zaplovio u zanatske vode - priča za "Novosti" ovaj samouki majstor koji danas gravira puške i noževe iz celog sveta.

Dodaje i da se od ovog zanata danas može skromno zaraditi, jer se cene graviranja kreću od 200 evra pa do nekoliko hiljada evra, što je, kako kaže, za naš narod previše skupo.

- Zato su cene graviranja kod nas i nekoliko puta niže nego u inostranstvu. Moje mušterije su uglavnom lovci iz Vojvodine, koji žele da istaknu taj lovački prestiž jer se na skupovima gleda kakav nož imaju, kako je ugraviran, kakav šešir nose, kravatu i slično. Za ozbiljnije radove uglavnom se javljaju ljudi iz inostranstva koji me nađu preko interneta. Čak sam imao mušteriju koja je iz Australije došla da mu ugraviram grizlija - priča on i dodaje da posao zahteva mnogo strpljenja, živaca, ali i ljubavi i posvećenosti.

Pročitajte još: Noževi po meri dalekog Sibira

- Zbog toga ja radim isključivo noću. U tišini, pa do jutra. Kažu da je za ovaj zanat potrebno mnogo živaca, a ja zapravo tako lečim svoje. Kada se zainatim, nema toga što ne mogu da uradim. Bolino tehniku iz 16. veka, koja se radi bockanjem, a koju Italijani primenjuju na zlatnim i srebrnim pločama, ja sam uspeo da uradim na čeliku. Ljudi su se krstili. To je najskuplji rad koji može da se uradi. Ispod 1.000 evra ne može da se nađe jedan nož. To je milion miliona uboda, rađenih pod lupom - objašnjava Topoljski kome je upravo takvo jedno remek- delo donelo prvo mesto na sajmu oružja u Nirnbergu. Nizao je on nagrade i na drugim sajmovima širom zemlje i sveta, sve dok ga pre nekoliko godina nisu "izdale noge" zbog čega je ostao vezan za dom i stolicu.


ISTORIJA ZA MALE PARE

KAKO se zbog bolesti Topoljski jedva kreće, buvlja pijaca pored koje živi jedino je mesto koje uspe da poseti, a u čemu iskreno uživa kupujući "istoriju" za male pare.

- Ljudi ni ne znaju šta prodaju, to za njih nema nikakvu vrednost. Zato je moja kolekcija u kući zavidna, imam krigle iz celog sveta, nešto je moje što sam uspeo da sačuvam iz kuće na Kosovu, nešto sam kupovao. Imam kolekciju mlinova za kafu, lula i još kojekakvih zanimljivosti - ispričao je on.


STRASTVENI FOTOGRAF

PORED lova, pušaka i ronjenja, Topoljski je dugo godina gajio i ljubav prema fotografiji i to podvodnoj. Taj zanat učio je od čuvenog Tome Peterneka, sa kojim je obišao gotovo sva mora.

- Prve fotografije u boji radio sam u kupatilu. Peterneka sam upoznao slučajno, dok je nosio laboratoriju na razvijanje filmova, ronili smo na Dugom otoku. Ja sam njega učio ronilaštvu, a on mene fotografiji. Međutim, došao je trenutak da se te 1999. sedne u auto i sve ostavi, sve što ste ikada stekli - priseća se sa velikom tugom Topoljski.