SKUPŠTINA grada Vranja dala je zeleno svetlo za podizanje kredita u iznosu od 140 miliona dinara kojim bi trebalo da se realizuju kapitalni projekti, među kojima je najvažniji obilaznica oko Industrijske zone.

Gradski većnik za finansije Bojan Kostić, obrazlažući odluku o zaduženju, navodi da će najveći deo sredstava u iznosu od 140 miliona dinara biti iskorišćen za infrastrukturno opremanje Industrijske zone u Bunuševcu, uređenje mesnih zajednica, rekonstrukciju Ulice Bore Stankovića, kao i za sufinansiranje projekata sa nadležnim ministarstvima. Realizacija kapitalnih projekata će obezbediti uslove za nove investicije, a ta sredstva će se, kroz poreze na zarade i imovinu, vratiti u gradski budžet, ukazuje on.

- Usled uvođenja Centralnog sistema registra faktura koji obavezuje lokalne samouprave da sva zaduženja izmire u roku od 45 do 60 dana, mi moramo imati novac na raspolaganju kako ne bi bili u blokadi zbog neizmirenih dugovanja. Poslednjeg dana 2018. godine ukupan dug Grada iznosio je 681 milion dinara, što je 63,4 odsto mogućeg zaduživanja za 2019. godinu - obrazlaže većnik, i dodaje da će se sredstva koristiti krajnje racionalno.

Pročitajte još - Obilaznica cela za tri leta

Ukoliko bude potrebe, Grad može da upotrebi i neiskorišćenih 50 miliona dinara prošlogodišnjeg kredita. Prema Kostićevim rečima, planira se da rok za vraćanje kredita bude sedam godina, uz grejs-period od 12 meseci.

Deo kreditnih sredstava u iznosu od 17 miliona dinara biće iskorišćen za finansiranje završetka prve faze izgradnje obilaznice, od Industrijske zone do neradovačkog puta, sa kružnim tokovima, što će koštati ukupno 60 miliona dinara. Najveći deo kredita će biti upotrebljen za rekonstrukciju ulice Bore Stankovića, gradske žile kucavice i realizaciju komunalnog programa u Vranju i Vranjskoj Banji, pojašnjava većnik Kostić.

Foto D. Ristić

Ukoliko dođe do nepredviđenih rashoda, Grad može koristiti i nepovučenih 50 miliona dinara prošlogodišnjeg kredita. Prema Kostićevim rečima, planira se da rok za vraćanje kredita bude sedam godina, uz grejs-period od 12 meseci.

LOKALNE OBVEZNICE

KOSTIĆ ukazuje i na to da se teži da se dođe u situaciju da lokalna samouprava emituje svoje lokalne obveznice, čijom bi kupovinom građani i privreda imali veći prihod od štednje u bankama, ali to još nije slučaj.