BEZ šatora, samo sa ceradom iznad glave, u divljim šumskim i planinskim predelima kampuju momci iz Kule Lazar Bobić (22) i Milan Adamović (21). U avanturu odlaze sa minimalnom količinom opreme i hrane, jer su njihovi motivi snalaženje i preživljavanje u prirodi. Kampuju zajedno, ali vrlo često i pojedinačno, kao robinzoni.

- Volim prirodu, a divljina je za mene izazov. Počeo sam da treniram planinski biciklizam, a onda sam se zaljubio u planinarenje, ali ne u ono u kojem se nose termos boce sa kafom i čajem ili spava u planinarskim domovima. Dovoljni su vreća za spavanje, cerada, upaljač, nož i sekira - navodi Lazar.

Pročitajte još - Fruška gora: U avanturu mimo rute

On je prošle zime kampovao na Zlatiboru i šest noći proveo sam na Staroj planini među vukovima i medvedima. Vikende često provodi u šumama Fruške gore.

- Krenem petkom posle predavanja i vratim se u nedelju uveče. Lepše mi je da provedem vreme na čistom vazduhu, nego u dimu kafića ili diskoteka - kaže Lazar.

On i Milan su komšije i drugari iz Kule i kolege studenti elektrotehnike na Visokoj tehničkoj školi u Novom Sadu. Milan je kampovao i u divljinama Aljaske, gde je boravio u okviru razmene studenata.

Milan kraj glečera na Aljasci, Foto Privatna arhiva

- Tamo je noću bilo i 15 stepeni ispod nule, ali ja sam navikao na hladnoću. U vreći za spavanje je komforno do minus pet, ali može da se izdrži i do minus 20. Oko mene su svuda bili tragovi životinja, a gledao sam u oči medvede i losove (severni jeleni) koji su posebno opasni kad su s mladuncima. Oni napadaju da ubiju, za razliku od medveda, koji napadaju samo kada su gladni - veli Milan i napominje da je počeo da kampuje još kao dečak, sa ocem koji je strastveni pecaroš.

Neustrašivi mladići iz Kule su završili i Školu snalaženja u prirodi koju je na Goču organizovao čuveni "survajver" Nenad Lazić iz Beograda, od kojeg su naučili kako da kontrolišu strah, odbrane se od životinja, trenjem upale vatru, pronađu izvor vode i hranu...