Kikinđani proslavili vek slobode

KIKINĐANI su u utorak obeležili jedan od najznačajnijih datuma u svojoj istoriji, 20. novembar 1918. godine, kada je ovaj grad oslobođen u Prvom svetskom ratu. Dan kada je sa balkona Gradske kuće pukovnik srpske vojske brigadir Dragutin Ristić, komandant Drugog pešadijskog puka "Knjaz Mihajlo" objavio da je u Veliku Kikindu stigla sloboda, proslavljen je svečanom akademijom u Narodnom pozorištu kojoj su prisustvovali predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović, pokrajinski sekretari, narodni poslanici...

- Naš narod vodio je borbu biblijskih razmera sa zlom koje je pretilo da izbriše čitavu zemlju, ali se ovaj narod pokazao nesalomivim, nepokolebljivim, verujući u čistotu svojih ciljeva. Sećajući se slavnih predaka odajemo im počast i ovde u Kikindi. Slaveći njih, slavimo tako željenu slobodu koju su doneli pre sto godina u ovaj grad. U prelomnim trenucima za budućnost i Srbije i Kikinde ovaj grad je dao 1.700 dobrovoljaca. Kikinda je dala istorijski doprinos, kojim se i danas ponosi, i na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu, kada je doneta odluka o prisajedinjenju Kraljevini Srbiji. Ovaj slobodarski grad predstavljalo je 16 delegata, paora, trgovaca, profesora, sveštenika - podsetila je Maja Gojković.

PROČITAJTE JOŠ - Pripajanje Vojvodine Srbiji na jednoj adresi

Pre podne, delagacije grada, Severnobanatskog okruga, vojske, policije, boračkih organizacija i drugih udruženja položile su vence na spomen-kosturnicu na Železničkom groblju, koja podseća na 184 srpska vojnika i zarobljene vojnike Austrougarske, ratne zarobljenike iz Kraljevine Srbije, carske Rusije i Kraljevine Rumunije, kao i na 24 Kikinđanina koji su stradali na strani Austrougarske. Istaknuto je da je Kikinda u Velikom ratu dala najviše dobrovoljaca u odnosu na broj stanovnika.

SPOMEN-PLOČA BRIGADIRU RISTIĆU

U HOLU Gradske kuće postavljena je spomen-ploča brigadiru Ristiću, koju su otkrili gradonačelnik Pavle Markov i potpredsednik Gradskog odbora Saveza potomaka učesnika ratova 1912-1920 godine, profesor istorije Lazar Demić.

- Uradili smo veliku stvar za prošlost i budućnost našeg grada. Uz spomen-kosturnicu na Železničkom groblju, ova ploča je jedini spomenik u gradu koji nas vraća u stogodišnju prošlost - rekao je Demić.