POVRŠNOST srpskog znanja o vladarskoj porodici Obrenović, koja je nastala usled razasutosti njene zaostavštine po Srbiji i Evropi, te dugih političkih zabrana čak i njenog pomena, uveliko se smanjuje. Jer, istraživački projekat pod nazivom "Obrenovići u muzejskim i drugim zbirkama Srbije i Evrope" - iako je isprva planirano da bude trodelni - dospeo je u petu fazu, koja obrađuje zaostavštinu iz Beča, Crne Gore, Francuske, te onu skrajnutu u Srbiji.

Pročitajte još: Obrenovići svi na jednom mestu

Zbog obima dragocenog materijala, u pripremi je i šesta faza.

Izdavač, odnosno nosilac dokumentarno-umetničkog projekta, jeste Muzej rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu - uz pomoć Ministarstva kulture i lokalne samouprave, a urednici su kustos i istoričar umetnosti Ana Ranković i direktor ustanove istoričar Aleksandar Marušić.

- Kao osnovni muzeološki zadatak izdvajamo baštinjenje sećanja na Obrenoviće i rasvetljavanje istorijskih činjenica koje su obeležile njihovu vladavinu, pa nam je drago što je Muzejsko društvo Srbije prihvatilo predlog da bude organizovan stručni skup. Jer, cilj projekta je da se evidentiraju i u formi kataloga publikuju svi predmeti u vezi sa sa ovom dinastijom koji se čuvaju u fundusima muzeja, arhiva i biblioteka, te po privatnim zbirkama u Srbiji i inostranstvu, što su pouzdana svedočanstva o ličnostima: pristalicama i protivnicima Obrenovića - objašnjavaju Ana Ranković i Aleksandar Marušić.

Pročitajte još: Dvorac Obrenovića niče iz pepela

U petoj knjizi se, tako, čitalac susreće sa 13 autora i 12 stručnih priloga kroz koje je predstavljena materijalna zaostavština Obrenovića "zbrinuta" u 20 kolekcija - 14 u javnim ustanovama, dve u crkvenim riznicama i četiri u privatnoj svojini. Prvi put je u istorijski kontekst stavljena i zaostavština pohranjena u javnim zbirkama Crne Gore - u muzejima na Cetinju, u Kotoru i Podgorici, Muzeju Marka Miljanova, te zavičajnim muzejima u Danilovgradu, Pljevljima, Bijelom Polju, Polimskom muzeju u Beranama...

Natalija u narodnoj nošnji


- Pored nespornog istorijskog značaja, ovaj projekat je i primer decentralizacije kulturnih zbivanja. Uz to, povezivanje materijalnih svedočanstva sa sadašnjošću i budućnošću utire put novim sličnim projektima, naročito o dinastiji Obrenović, što je neophodno za celovito sagledavanje istorije 20. veka - zaključuju Rankovićeva i Marušić.


KLEOPATRA

MEĐU prikazanim eksponatima je i libreto na 19 stranica pod naslovom "Što se bore misli moje", koji je autor knez Mihailo Obrenović posvetio Kleopatri, ćerki kneza Aleksandra Karađorđevića, a u Beču je muziku za njega komponovao Alojz Kalauz.



FRANCUZI

O TOME koliko su Francuzi iskreno voleli kraljicu Nataliju, saosećali s njenim izgnanstvom iz Srbije, te posle ubistva kralja Aleksandra i kraljice Drage 29. maja 1903, svedoči i njoj posvećena ploča na zgradi u pariskoj ulici Rojal 11, u kojoj je ona izvesno vreme živela.

Sačuvan je i portret kralja Aleksandra Obrenovića - na sličici za sakupljanje iz pakovanja čokolade u Francuskoj, što takođe svedoči o poštovanju srpske dinastije.