POHLEPNIMA KROZ PRSTE: Nedosledna primena ekoloških propisa

AKTA Srbije su u zadovoljavajućoj meri usklađena s pravnim propisima EU u oblasti zaštite životne sredine. Međutim, problem predstavlja njihova nedosledna primena. Da bi sistem zaštite životne sredine funkcionisao, neophodno je da u njemu efektivno učestvuje i pravosudna grana vlasti, kao garant da će svi zakoni i podzakonska akta biti dosledno sprovođeni bez izuzetka.

Pročitajte još: Ekologija glavni cilj

Ovaj zaključak čuo se krajem protekle sedmice u Vrbasu, na sednici Radne grupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za pregovaračko poglavlje 27 - oblast životne sredine i klimatskih promena. Organizatori skupa bili su Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) iz Subotice i Ekološki pokret Vrbasa (EPV), a tema je bila primena ekološkog zakonodavstva na lokalnom nivou.

Kako je primetila koordinatorka Radne grupe NKEU i direktorka CEKOR Nataša Đereg, jedan od ključnih izazova u Poglavlju 27 u Srbiji je nedostatak stručnjaka, pre svega pravnih eksperata.

Pročitajte još: Ministarstvo ekologije za pooštravanje uvoza vozila sa "evro 3" motorima

Na goruće probleme ukazao je i Sreten Đorđević, jedini specijalizovani advokat za ekološke sporove u Srbiji. Njegovo iskustvo je otkrilo loše poznavanje, a ponegde i katastrofalno nepoznavanje ekoloških propisa i procedura u nadležnim odeljenjima lokalnih uprava. Kako je istakao, još je gore stanje u ekološkim udruženjima, što ostavlja veliki prostor mešetarima, uzurpatorima, zagađivačima i profiterima da čine šta hoće sa prirodnim resursima.

- Srbija je jedna od malobrojnih zemalja koja nema mogućnost kolektivne tužbe u zaštiti zdravlja ljudi. I pored toga što je to svojevremeno bilo omogućeno izmenama Zakona o parničnom postupku, Ustavni sud je procenio da te odredbe nisu primenjive u praksi, pa su poništene. Time su umnogome obesmišljene izrade studija štetnih uticaja na zdravlje ljudi kad ih teško možete upotrebiti u dokaznom postupku - izneo je Đorđević.

Učesnici skupa pomenuli su u negativnom kontekstu i Zavod za zaštitu prirode Srbije, jer se, kako je rečeno, ne odupire naletu pohlepnih investitora mini hidroelektrana (MHE), već je u više navrata zažmurio pri izdavanju uslova na zaštićenim prirodnim područjima i u ekološko-ribarskim zonama.

NE ZNAJU DA POSTOJI ZAKON

- GNEVNI ekološki borci i ugroženi građani po Srbiji mogli su s mnogo većim šansama sprečiti gradnju objekata sa štetnim uticajem da su znali za postojanje Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, čija primena omogućava preventivno delovanje u ranoj fazi odlučivanja i sprečavanje izdavanja dozvola kroz javne uvide, žalbe i predstavke - ukazao je predsednik EPV Ratko Đurđevac.