DEVASTIRANO PIROTSKO ZNAMENJE: “Bela mačka” opasnost za prolaznike

GRAĐEVINSKA inspekcija u Pirotu zapečatila je kuću Milorada Panajotovića - "Bela mačka", koja je proglašena kulturnim dobrom daleke 1967. godine. Razlozi ovakvog poteza su opasnost, dotrajalost i sklonost padu tog zdanja podugnutog sredinom 19. veka, tačnije činjenica da naslednici poznatog Piroćanca nisu imali razumevanja da se zdanje konzervira i sanira, što su lokalne vlasti, ali i ovdašnji stručnjaci zahtevali decenijama.

Pročitajte još: Srušena kuća Đure Jakšića

Kako u svojoj knjizi "Zaštićeno spomeničko nasleđe Pirota" navodi istoričar umetnosti Radmila Vlatković, za izgradnju ovakve kuće sredinom 19. veka bila je potrebna dozvola turskih vlasti i to pod uslovom da u njoj konače turski begovi, u prolazu kroz grad. Osim glavne zgrade, koja je uglavnom bila konačište, u dvorištu su izgrađene i pomoćne zgrade koje su imale druge namene. Ovakva zdanja su polovinom pretprošlog veka u Pirotu mogla da se nabroje na prste jedne ruke i, sasvim logično, pripadala su imućnijim Piroćancima, kao što je Rista Jovanović u čijoj zgradi je danas Muzej Ponišavlja, Stojan Božilović Beli, Živko Svinjar, Čorbadži Krsta ...

Pročitajte još: Propast simbola Niša

Toliko pominjano zdanje, podignuto je na plitko ukopanom podrumu i prizemlju. U unutrašnjosti je bilo bogato ukrašeno finim slikarijama i raznim ornamentima, dok je spoljašnost bila jednostavnije urađena po želji vlasnika, koji nije hteo da se javno razmeće. Delovi kuće su povezani drvenim stepenicama, a u jednom delu je bila i odaja za turske žene. Ova soba je imala prozor ka unutrašnjosti hola, kako bi žene mogle da vide šta se dešava u dnevnim prostorijama.

UKRASI

JEDNA od specifičnosti kuće su i reljefna rezbarena vrata, dok se na jednim vratima nalazio izrezbareni lik anđela sa krilima. Kao i sve kuće onoga doba, imala je "skrišnicu", tajni ugao sa malim ikonostasom, inače rad majstora iz Debra.