Vatikan i umešanost u politiku

RIMOKATOLIČKA crkva jedan je od najznačajnijih duhovnih centara hrišćanske civilizacije koji vrši ogroman uticaj na svim kontinentima okupljajući pod svoje okrilje zajednicu od oko milijardu i dvesta miliona vernika. Postoji, međutim, subjektivna strana svakog od nas koji pripadamo srpskom narodu, a to je strahovita odgovornost Rimokatoličke crkve za politiku koja se sprovodila na našim prostorima.- rekao je novinar i publicista Milorad Vukašinović u ponedeljak na tribini „Vatikan i savremeni međunarodni odnosi" održanoj u Kulturnom centru Novog Sada.

- Ta politika došla je do punog izražaja na najtragičniji način u periodu od 1941. do 1945. godine, a ponovila se i od 1991. do 1995. godine i ona, bez obzira na neke javne proklamacije o pomirenju i dijalogu, ostaje do danas. Atmosfera u Hrvatskoj, nažalost, daje nam za pravo da razmišljamo i na takav način - naglasio je Vukašinović.

Da bi se razumela versko-politička uloga Vatikana u svetskoj politici, posebno su važni procesi koji su se odvijali posle održavanja Drugog vatikanskog koncila (1962-1965). To je bio najambiciozniji skup u istoriji Rimokatoličke crkve sazvan s namerom da pruži ključne odgovore na teološke i strateške izazove koje je nametao proces globalizacije.

Dijalog s pravoslavnima, posle toga, podignut je na najviši nivo, a sve je kulminiralo 7. decembra 1965. godine kada su dokument o međusobnom skidanju anatema iz 1054. godine potpisali Papa Pavle Šesti i vaseljenski patrijarh Atinagora.


U tom smislu treba posmatrati i događaje na postjugoslovenskom (srpskom) prostoru, gde je Katolička crkva bila direktno angažovana u progonima nad srpskim narodom.

Ipak, smatra Vukašinović, izvesni događaji, pre svega formiranje komisije koja se bavila ličnošću kardinala Stepinca, kao i nepriznavanje „nezavisnosti Kosova" od strane Vatikana, daju izvesne nade u produktivan „dijalog" dve crkve i na našim prostorima, što je prvenstveno uslovljeno širim strateškim odnosima između velikih sila.

- Naravno, pritom ne treba gajiti iluzije da će se odnosi brzo normalizovati, tim pre jer postoje mnoga pitanja koja kako na teološkom, tako još više na istorijsko-psihološkom planu, kod pravoslavnih Srba i Rusa izazivaju otpor prema vatikanskoj politici - zaključio je Vukašinović.

SVETA STOLICA

VATIKAN, rečeno je na tribini, održava diplomatske odnose sa 186 država. Pri Svetoj stolici akreditovano je 69 diplomatskih misija, što mu omogućava da svakodnevno ima najpreciznije informacije iz svih delova sveta.