SA DNA poluveštačke akumulacije Zavojsko jezero, na Staroj planini, po drugi put u poslednjih tridesetak godina, izronili su ostaci nekadašnjeg sela Velika Lukanja.

Hidrocentrala Pirot, koja se vodom snabdeva iz ovog jezera formiranog krajem osamdesetih prošlog veka, u čijim se turbinama proizvodi struja, poodavno je duplirala proizvodnju za ovu godinu i sprema se za remont - što je i uzrok ovako niskog vodostaja.

Osim Velike Lukanje, krajem osamdesetih kada je akmululacija dugačka 18 kilometara napunjena, pod vodom su se našli i obližnja Mala Lukanja, ali i selo Zavoj koji je sada na nekih devedeset metara ispod površine jezera.

- Izronili su gornji delovi sela, prema Gostuši. Ostalo je još pod vodom, ali i to što se sada vidi, podseća na dane kada je Lukanja sa svojih stotinjak kuća bila živa. Vrvelo je kao u košnici, gde god se okreneš život buja. Svaki kamen je na neki način uspomena na vremena od pre trideset i više godina - kaže Bata Minčić, iz Lukanje, koji se nakon penzionisanja vratio u atar tog sela gde na svom imanju čuva ovce.


Pročitajte još - Povlačenjem jezera izronilo selo


Bata Minčić

Velika Lukanja je do potopa inače bila centar Srednjeg Visoka kome je gravitiralo desetak okolnih sela. Ovde je bila pošta, policija, mesna kancelarija, zdravstvena stanica, prodavnica i škola za decu iz okolna mesta. Ovde se pešice, preko okolnih brda ili obalom visočice, dolazilo u osmoljetku iz Zavoja, Gostuše, Pakleštice, Bele, Pokrovenika i Koprivštice. Brojne generacije sadašnjih vremešnih ljudi su ovde naučile da sriču prva slova. Između dva svetska rata bila je i centar Žandarmerije.

Posle formiranjea akumulacije Zavoj, za čiju su izgradnju neimari dobili ideju 1963. godine, kada je zbog velikog klizišta na desnoj obali Visočice potopljeno nizvodno selo Zavoj i Mala Lukanja, žitelji Velike Lukanje su se mahom raselili u Pirot i okolinu.

- Pamtim vremena kada je u školi bilo i do 150 dece i po desetak učitelja i nastavnika, uglavnom bračnih parova. To je polovina prošlog veka, kada sam ja išao u školu - priseća se Minčić.


POTOMCI VIKENDAŠI

KRAJ obala jezera, uglavnom na istočnoj strani, ostalo je petnaestak starosedelaca čiji potomci i dan-danas obilaze ovaj kraj, gde su uglavnom napravili vikendice. Spomenici sa seoskog groblja i spomen-česma su izmešteni u mesto Studenac, odakle se u Lukanju stiže četiri kilometara dugim makadamskim drumom.