Od malina nema brze zarade

POSLE euforije od pre dve godine kada je širenjem zasada na blizu 200 hektara Ratkovo kod Odžaka postalo nezvanična prestonica maline u Vojvodini, ove godine je nastupilo razočaranje otkupnom cenom, koje je ispoljeno potpunim odustajanjem od berbe, pa čak i demonstrativnim košenjem i zaoravanjem malinjaka.

Jedan od retkih koji nije klonuo duhom je Zoran Božović, koji smatra da je nezadovoljstvo posledica prevelikih očekivanja proizvođača, koji su krenuli "grlom u maline"! Prema njegovim rečima, ovo voće posadili su mnogi koji se pre toga nisu bavili poljoprivredom, očekujući da na brzinu zgrnu veliku zaradu.

- Pre dve godine poklopilo se veliko interesovanje otkupljivača sa izuzetno povoljnom cenom maline od preko 200 dinara. Pokazali smo da u Vojvodini poljske sorte polka i polana mogu biti rodnije nego u matičnoj zemlji, ali to nije značilo da ćemo kao proizvođači uvek profitirati. Ove sezone imamo rekordan prinos, ali neće biti zarade, koja se u poljoprivredi ne može fiksirati na osnovu jedne, nego 10-15 godina - ističe Božović.

PROČITAJTE JOŠ: Karteli ubili maline

On potiče iz paorske porodice, a pre četiri godine, kad je podigao zasad na 25 ari, izračunao je da je prosečna cena malina u Srbiji u protekloj deceniji bila 120-130 dinara, bliža ovosezonskoj, koja je u početku bila 90, a sad je 85 dinara za prvu klasu.

- Cenu određuje tržište i ona ne sme biti opterećenje za bavljenje voćarstvom, kao ni ratarstvom ili povrtarstvom. Najveći problem malinara ove sezone je nedostatak radne snage, koji bi bio izražen i da je otkupna cena 200 dinara. Vrlo je malo radnika koji na sat mogu da uberu tri kilograma plodova, što bi bilo isplativo za vlasnika malina - izneo je Božović.

PROČITAJTE JOŠ: Prosipaju maline i poklanjaju malinjake

On navodi da je malinarima u Ratkovu na raspolaganju svega pedesetak sezonaca iz Bujanovca, a ostali se, kako kaže, radije opredeljuju za lakše i bolje plaćeno branje nekog drugog voća, sirka ili paprike i vađenje luka i krompira.

- Ispostavilo se da sigurnu dobit od malina donosi jedino zasad od desetak ari, koji jedna četvoročlana porodica može da obere sama, bez potrebe za nadničarima. Tu ni sa jednom cenom nema minusa - naglašava Božović.

Njegova porodica pokušaće da veću korist od malinarstva izvuče preradom, za šta je predlagao da se u selu napravi pogon, ali je većina bila za predaju roda hladnjačama. Iz porodične radinosti Božovića uskoro će se pojaviti matični sok, džem i marmelada od malina.

OPREMLjENA PLANTAŽA

MALINA je u prve dve godine donela Božovićima lepe prihode, od kojih su napravili ogradu oko plantaže, uveli sistem za navodnjavanje i postavili protivgradnu mrežu.

- Mreža štiti i od UV zračenja, pa maline na plus 35 stepeni, koliko je bilo u prethodnom periodu, nisu izgorele. Ako zbog nestašice berača smanjimo malinjak na 10 ari, na uređenoj plantaži zasadićemo aroniju, borovnicu i jabuke - kaže Božović.