SUMORNO U IDILI CARSKE BARE: Živopisno Belo Blato jedno od sela u Banatu koje ubrzano propada i ostaje bez stanovnika

ŽITELjI Belog Blata, na obodu čuvene Carske bare, dvadesetak kilometara od Zrenjanina, ponose se obiljem zelenila, živopisnim hidrogeografskim položajem u okruženju Begeja i Tise, etičkom šarolikošću i primernim suživotom mnogobrojnih naroda i narodnosti, ali nezadovoljni su što je stanje ovde sumorno.

Beloblaćani, zapravo, dele sudbinu drugih banatskih sela. Stanovništvo je sve starije, gotovo svi mladi otišli su "trbuhom za kruhom". Za poslednjih pet godina izgubljeno je skoro 500 žitelja i danas ih ima - manje od hiljadu. Veliki broj kuća je napušten, ima dosta poljoprivrednih penzionera, čija najveća penzija iznosi 10.800 dinara. Selo nema kanalizaciju, ima problema sa snabdevanjem i naponom električne energije. Lekar dolazi tri puta nedeljno, a sveštenici povremeno. U lokalnoj školi, u nižim razredima, nastava se izvodi na srpskom, slovačkom i mađarskom jeziku, a u višim razredima samo na srpskom.

PROČITAJTE JOŠ: Ribnjaku “Ečka” isključena struja, ugrožena i Carska bara

- UVOĐENjE kapitalizma u poljoprivredu uništilo je banatska sela, naročito ona udaljenija od gradova. Tajkuni, koji su danas vlasnici ogromnih kompleksa zemljišta i dominiraju u poljoprivrednoj proizvodnji, raspolažu moćnom mehanizacijom. Radna snaga im nije potrebna, mali posedi propadaju, stanovnici beže glavom bez obzira na to. Da sela, poput Belog Blata koje postoji vekovima, ne bi potpuno nestala, potrebna je aktivna politika države za rešavanje socijalnih problema - kaže Miroslav Samardžić, iz Zrenjaninskog socijalnog foruma (ZSF), koji je u Belom Blatu organizovao tribinu sa temom kako do strategije za opstanak sela.

U prilično pesimističkoj atmosferi, Beloblaćani su podsetili da vlasnici velikih poljoprivrednih preduzeća otkupljuju zemljište, što je podiglo cenu, pa zbog toga oni ne mogu da povećaju svoje posede i budu konkurentni. Mada je zemlja u ovdašnjem ataru slabijeg kvaliteta, tvrde zbog nakaradnog sistema, plaćaju porez kao i oni koji imaju najkvalitetnije oranice... Zameraju načinu podsticaja i subvencijama za agrar. Stočari ističu da jedva preživljavaju, a ratari koji rade i po 50-70 hektara smatraju da neće dugo izdržati.

- I zone zaštite prirodnog rezervata "Carska bara" napravljene su na našu štetu. Najviši nivo je u blizini naših njiva, a najniži u središtu rezervata i odgovara Ribarskom gazdinstvu "Ečka". Ovo privatno preduzeće upravlja jedinstvenim prirodnim draguljem, iako ga najviše ugrožava deponovanjem mulja iz ribnjaka - tvrde Beloblaćani, kojima ogroman problem predstavljaju i čopori divljih svinja, a da bi zaštitili njive moraju noću da stražare i čuvaju letinu.

Ulaz u Belo Blato

BELO Blato bilo je poznato po proizvodnji trske koja je uglavnom išla u izvoz. Nekadašnje društveno preduzeće "Jedinstvo", sa bezmalo 100 hektara zemlje, privatizovano je za samo 200.000 evra. Privatni vlasnik koristi mehanizaciju za seču trske, što uništava njen koren, pa je ima sve manje. Svojevremeno je stotinak meštana bilo zaposleno u seči i obradi trske, sada je i ovaj posao zamro.

Tribina ZSF iz Belog Blata poslala je poruku da porast siromaštva i demografska slika banatskih sela zabrinjavaju, kao i da je hitno potrebna državna strategija za njihov opstanak.

Rasprava o budućnosti sela

NAFTA U ZRENjANINU

POLjOPRIVREDNICI iz Belog Blata ističu da već tri godine nisu dobili regresirano gorivo, koje inače moraju da kupuju u Zrenjaninu. Kažu, mi sve prodajemo jeftino, a kupujemo skupo!