HOLANĐANI GAJE OVCE: Mladi bračni par Šimičević iz Holandije doselio se u Kolut, nadomak Sombora

MLADI bračni par Bojan i Tatjana Šimičević, pre sedam godina napustili su Holandiju i došli da žive u Kolut, nadomak Sombora. Bojan je rođen u Sarajevu, a dobar deo detinjstva je proveo u Varešu (BiH), zatim odrastao u Holandiji. Tu je upoznao Tatjanu, poluholanđanku po majci, dok je otac rodom iz ovog sela u Bačkoj. Srećni su jer imaju dva sina Silvija (7) i Luku (9).

Ovde su došli kad im je mlađi sin imao svega tri meseca, i nisu imali problema oko navikavanja na novi način života.

Bojan kaže da su on i supruga odlučili da se bave uzgojem ovaca. Po dolasku u Kolut započeli su prvo sa poljoprivredom na desetak hektara zemlje, a onda osnovali porodičnu firmu "Šajo agrar" i prešli na gajenje ovaca.

PROČITAJTE JOŠ: Livadu zabelilo skoro 1.500 ovaca i jagnjadi (FOTO)

- Bilo nam je neobično, jer o poljoprivredi nismo ništa znali. Puno smo tražili po internetu, učili i još uvek učimo. Ipak, mislim da je odluka da dođemo ovamo bila prava i još uvek ne želim da se vratim. Za mene je ovo mesto gde želim da budem - kaže Tatjana.

Trenutno imaju stado od preko 120 ovaca, čuvene romanovske rase, i Bojan kaže da za plasman imaju tržište.

- Držimo isključivo čistu rasu - kaže Bojan, dodajući da zahvaljujući subvenciji države planiraju da prošire broj grla.

Tatjana sa "mezimicom"

Kako kaže naš sagovornik, romanovske ovce malo teže podnose vrućine od ostalih rasa, koje se redom godišnje šišaju, on svoje dva puta godišnje ošiša, odnosno skine runo. Sami na svom imanju proizvode sve što je potrebno za ishranu ovaca tokom godine i tako su zaokružili jedan ciklus. Ovce romanovske rase tek osvajaju Srbiju, pa Bojan planira i proširenje stada.

Stado ovaca romanovske rase

MESO I VUNA

NE samo što je meso romanovske ovce jedno od najukusnijih, već joj je i vuna visokokvalitetna, pa, za razliku od većine stočara koji posle svakog šišanja svojih stada muku muče sa njenim plasmanom, Bojan vunu ovaca skladišti, čekajući novi projekt, izradu pletenog "etno-aksesoara", ne otkrivajući tajnu.