Ćerke beru voće, a otac peče rakiju

KRUŠEVLjANIN Dragan Antić (43) nasledio je od oca Milomira 4,5 hektara plodne zemlje u selu Mrmoš kod Aleksandrovca i nije, poput mnogih, požurio da je proda. Želja da na njoj zasadi voće od koje će po receptu čukundede Branka Antića proizvoditi pravu voćnu rakiju pobedila je sve druge motive, a podrška je stigla i od supruge Danijele i tri male ćerke Nine, Aleksandre i Dunje koje su se odmah prijavile za berače.

Posle pet-šest godina sadnje voća i prvih buteljki sa rakijom, Antić je, po savetu tehnologa koji su probali njegov proizvod, krajem maja prosledio uzorke rakije na 85. međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu. To, pre svega, čine samo provereni proizvođači, jer je reč o prestižnoj manifestaciji.

- "Viljemovka" je osvojila veliku zlatnu medalju, "dunja" zlatnu, a "šljiva" srebro - priča za "Novosti" Dragan Antić, dodajući da je i njega zatekao takav uspeh.

Pročitajte još: Rakija dobila svoj dom

- Verujem da je glavna stvar u samom procesu proizvodnje. Prvo, biram samo najbolje voće, a ljudi često greše i "ono što ostane" od roda ubacuju za rakiju. Zreli, lepi plodovi voća su puni šećera i rakija je, naravno, bolja.

DRUGA tajna Antićevih rakija je kvalitet voća, o čemu brine cela porodica. U Mrmošu se zalivaju kruška i šljiva, a odskora i višnja. Još oko 8.000 kilograma kajsije otkupljeno je nedavno, kako bi se oprobali i s tim voćem. Očeva zemlja uvećala se za još dva hektara, koja je Dragan kupio kada je počeo da širi posao.

- Oko 10 kilograma voća potrebno je za jedan litar rakije u proseku, ali je, po meni, treći, možda i glavni razlog lepote te rakije u tradicionalnom načinu pečenja - objašnjava nam Dragan. - Radimo tzv. duplo pečenje, kao nekad. Prvo se peče meka rakija, kako se kaže do 30 stepeni, pa se obavlja "prepek".

PROŠLE godine su bakarni kazani na starom imanju radili i po 80 dana bez prestanka. Bez ljubavi se ne može mešati 400 kilograma voća i u toplo leto ložiti vatra ispod kazana, da bi se po jednoj godini dobili oko 10.000 buteljki. Župski kraj idealan je za voće, a sastav zemljišta i dosta sunčanih dana već vekovima donose čuvena vina na ovim prostorima.

Pročitajte još: Rakija je sastavni deo srpske tradicije i doprinosi "osećaju hrabrosti"

- I rakija je oduvek bila odlična, mi pouzdano znamo da je posle čukundede Branka, koji je šljivovicu prodavao po Banatu, tradiciju nastavio pradeda Bogomir, pa deda Vlada - priča s ponosom Dragan Antić. - Planiramo da podižemo i vinograde.

Devojčice angažovane u poslu i pomažu tati

SELO MILOŠA OBILIĆA

SELO Mrmoš, zajedno sa susednim Laćisledom, u legendi se spominje kao rodni kraj kosovskog junaka Miloša Obilića, a u neposrednoj blizini, kako se veruje, ostaci nekadašnjeg utvrđenja zaraslog u grmlje u narodu se zove Milošev grad. Navodno je i brat Milošev, od roditelja Grozdane i Zlega, poneo ime Mrmoš, po čemu je i selo poznatih proizvođača rakije dobilo ime.