Doroslovo izgubilo trećinu stanovnika

SVE više žitelja Doroslova, nekad velikog sela nadomak Sombora, odlazi na rad u inostranstvo, pa u ovom mestu gotovo da nema kuće u kojoj neko od članova familije, komšija ili prijatelj, nije već negde preko granice. Sima Pribić, zamenik predsednika Saveta MZ kaže da je Doroslovo naseljeno pretežno mađarskim življem i da je za sedam godina izgubilo 500 duša.

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u selu je živelo 1.570 žitelja. Ostali su ovde samo stariji, da očuvaju domaćinstvo. Naselje sada nema ni 1.000 žitelja, a većina kuća od njih 637, uglavnom je prazna. Da nije Srba prognanih iz Hrvatske, BiH i Roma, mesto bi već bilo pusto. Svaka šesta-sedma kuća je prazna i oronula jer nema ko da ih održava.

Pročitajte još: Trećina mladih bi da napusti zemlju

- Oko 80 odsto žitelja Doroslova udaljenog od Sombora 21 kilometar, čine stariji od 50 godina. Mladi sa 20 godina otišli su inostranstvo, tamo rade i povremeno dođu da obiđu roditelje i malobrojnu rodbinu. Većina ostaje trajno u inostranstvu - kaže naš sagovornik.

Odlazak mladih ne čudi, s obzirom na to da je u Somboru i okolini privreda zamrla, pa je mladima jedini izbor čekanje na birou, ili posao plaćen po minimalnoj zaradi. Većina se zato lako odlučuje da hleb zaradi u tuđini. Uz mađarski ili hrvatski pasoš i poznavanje jezika, odlazak je mnogo jednostavniji.

Od 637 kuća mnoge napuštene

Bebisiterke, negovateljice, medicinske sestre, kuvari, konobari i građevinski radnici su zanimanja koja se najčešće traže u zemljama Zapadne Evrope. Najčešća destinacija je Nemačka, ali odlazi se i u Austriju, Italiju, Švajcarsku, Holandiju, Mađarsku. U zavisnosti od posla, mesečno može da se zaradi od 900 do 1.300 evra i više.

Od ono malo mladih koji su ostali u selu, većina obrađuje zemlju nasleđenu od ded

SVE više žitelja Doroslova, nekad velikog sela nadomak Sombora, odlazi na rad u inostranstvo, pa u ovom mestu gotovo da nema kuće u kojoj neko od članova familije, komšija ili prijatelj, nije već negde preko granice. Sima Pribić, zamenik predsednika Saveta MZ kaže da je Doroslovo naseljeno pretežno mađarskim življem i da je za sedam godina izgubilo 500 duša.

Prema popisu stanovništva iz 2011. godine, u selu je živelo 1.570 žitelja. Ostali su ovde samo stariji, da očuvaju domaćinstvo. Naselje sada nema ni 1.000 žitelja, a većina kuća od njih 637, uglavnom je prazna. Da nije Srba prognanih iz Hrvatske, BiH i Roma, mesto bi već bilo pusto. Svaka šesta-sedma kuća je prazna i oronula jer nema ko da ih održava.

Pročitajte još: Trećina mladih bi da napusti zemlju

- Oko 80 odsto žitelja Doroslova udaljenog od Sombora 21 kilometar, čine stariji od 50 godina. Mladi sa 20 godina otišli su inostranstvo, tamo rade i povremeno dođu da obiđu roditelje i malobrojnu rodbinu. Većina ostaje trajno u inostranstvu - kaže naš sagovornik.

Odlazak mladih ne čudi, s obzirom na to da je u Somboru i okolini privreda zamrla, pa je mladima jedini izbor čekanje na birou, ili posao plaćen po minimalnoj zaradi. Većina se zato lako odlučuje da hleb zaradi u tuđini. Uz mađarski ili hrvatski pasoš i poznavanje jezika, odlazak je mnogo jednostavniji.

Bebisiterke, negovateljice, medicinske sestre, kuvari, konobari i građevinski radnici su zanimanja koja se najčešće traže u zemljama Zapadne Evrope. Najčešća destinacija je Nemačka, ali odlazi se i u Austriju, Italiju, Švajcarsku, Holandiju, Mađarsku. U zavisnosti od posla, mesečno može da se zaradi od 900 do 1.300 evra i više.

Sava Pribić

Od ono malo mladih koji su ostali u selu, većina obrađuje zemlju nasleđenu od dedova i roditelja. Poneko radi u Somboru, konobariše ili platu zarađuje radeći u lokalnoj prodavnici.

Akoš Kovač (28) bavi se preuzetništvom, ima prevozničku firmu i troje zaposlenih.

Pročitajte još: Daju otkaz i idu u svet

- Ostao sam u Doroslovu zbog porodice i društva. Otac se bavi prodajom bele tehnike, a majka ima butik - kaže Kovač, ne krijući da žali što selo izumire.

On dodaje da većina radno sposobnih obrađuje 100-200 jutara zemlje, živi od poljoprivrede i uzgoja svinja. Kaže da ima dosta mladih koji imaju desetak jutara zemlje i jedva preživljavaju.

- Osnovna škola "Petefi Šandor" ima 94 đaka, a u prvi razred upisano je svega njih petoro. Svake godine broj učenika se smanjuje - kaže Kristina Benja, direktorka ove ustanove.

PO NOVINE U STAPARE

ŽITELjI se žale da u selu nemaju trafiku, pa tako ne mogu da kupe ni dnevnu štampu. Distributerima se kažu ne isplati, pa po novine moraju do obližnjeg Stapara, udaljenog oko osam kilometara ili Sombora. U ovom mestu jedino rade ambulanta, apoteka, pošta i škola, dok matična služba u MZ radi jednom nedeljno. Da bi podigli novac sa bankomata moraju u Sombor ili Odžake.