Milisav Novičić jedan je od najuspešnijih privrednika u Čačku i Srbiji. Njegovo preduzeće danas zapošljava više stotina radnika na tri lokacije i proizvodi najsavremenije zaštitne ograde i zvučne izolacije koje se montiraju pored auto-puteva.

Možda je Novičić najbolji dokaz kako se upornim i poštenim radom stiže do preduzetničkih visina koje su mnogima nezamislive. Ali, ako neko misli da je to lako vara se. Prošao je trnovit put od rodnih Vranića, gde je gajio paradajz, do današnjeg dana kada njegovi proizvodi stižu u desetine zemalja Starog kontinenta.

"Davno je to bilo ali sećam se, kao da je danas, kada sam sa majkom na obramači teglio paradajz do Čačka, nogu pred nogu. Nije mi bilo teško da pešačim najpre sedam ili osam kilometara do gorevničke škole, a posle toga jurim u baštu, zalivaj i okopavaj. Tek uveče stigao bih da otvorim knjigu. Tako je to bilo tada, i te radne navike pokazale su se zlatnima kad sam kasnije otišao na fakultet. Bio sam odličan đak, ali zbog nemaštine nisam uspeo da završim najvišu školu, i dan danas žalim zbog toga. Tvrdim da bez upornog rada, učenja i usavršavanja u struci nema rezultata", kaže Novičić za "Glas zapadne Srbije".

PROČITAJTE JOŠ: Čačanski privrednici već izabrali: Miluna Todorovića za gradonačelnika!

Pola veka posle bosonogih dana, Milisav je jedan od veoma cenjenih privrednika čija porodična firma postiže nesvakidašnje uspehe.

I, dok mnogi misle da je Novičić dostigao vrhunac u radnoj biografiji, njemu ideja i planova nikad ne nedostaje. Želja mu je da uspe u još nečemu: da se krene u gradnju Novog Čačka na levoj obali Morave nizvodno od Borčeve hale do Konjevića.

"Ceo život radio sam za sebe i svoju porodicu, ali i za moj grad i komšije sa kojima živim. Rekoh ti malopre da sam srećan čovek, imam divnu porodicu, dve kćerke, zetove i unuke koji su uveliko stasali i spremni su da vode preduzeće u budućnost. Sve što sam uradio na ovom svetu ostavljam njima u nasleđe. Ali, ja ne stajem. Imam ideju, viziju i spreman projekat. Od stočne pijace pa nizvodno do Konjevića jednog dana biće sportski tereni, stambene jedinice potrebne zbog industrijske zone koja se sada nezaustavljivo širi na dve lokacije u Preljini i Konjevićima. To je jedan zaparložen prostor koji lako može da se privede nameni. Stanovi bi tu mogli da budu od 450 do 500 evra. Zamislite da kupite stan gde vam je rata 60 - 70 evra. Jeftinije od kirije. Pa to bi planulo, a privreda dobila neverovatan zamajac", besedi Novičić.

Inače, malo je poznato da je upravo on bio jedan od idejnih tvoraca lokacija za industrijske zone.

"Tačno je. Jednog dana gradonačelnik Milun Todorović navratio je do mene i pitao šta mislim oko poslovnih planova za budućnost. Seli smo u auto i krenuli od Trepče prema Preljini. Tri sata smo obilazili sve moguće lokacije. Ali, meni je zapao za oko hipodrom, kao savršeno mesto. Rekao sam mu to. Prihvatio je i, evo, tamo je stigao prvi investitor. Ogroman. To će preporoditi čitav ovaj kraj, u to nema sumnje. Onda sam ga doveo ovde u Konjeviće. Moj savet je bio da se ovde napravi druga industrijska zona, za mala i srednja preduzeća. I to je usvojio. Polovina Čačana ne zna da je sada u Konjevićima, ispod moje firme, niklo još 10 fabričkih hala za godinu - dve. To je industrijsko čudo. Nedostaje samo dobra saobraćajnica. Tako će Novi Čačak praktično nići sam, ali mi sad treba da pravimo plan da nam se ne otmu stvari pa krenu na divlje. Gde je industrija tu su potrebni stanovi, marketi, sportski sadržaji", ceni Novičić.

Na pitanje da li je privreda konačno napravila kopču sa lokalnim vlastima, on veli:

"Imamo jednog od najsposobnijih gradonačelnika u istoriji Čačka. Izuzetno vredan, sposoban i operativan, a hoće da prihvati savet. Nema mu ravnog u operativnom radu, samo se ne razmeće. Već sada je dovoljo uradio za ovaj grad i to će se tek videti."

Upitan da li je morao da bude blizak sa vlastima da bi to sve stvorio, on odgovara odrečno: "Ne. Nikada se nisam udvarao vlastima. Jedan od retkih ministara koje sam poznavao je Veljo Ilić, ali mi smo drugovi iz mlađih dana. Nikada mu nisam tražio da mi obezbedi posao".

On je isto tako odbacio i tvrdnje da je bio ucenjen od nekih moćnih ljudi iz SNS: "To je velika nebuloza! Nikad me niko nije nazvao, ili ucenjivao. Ne poznajem čak ni one o kojima su pisali tekstove u štampi, ja nisam mogao da verujem ko konstruiše takve gluposti. Sve ovo što je stvoreno nastalo je našim radom i sposobnostima, ulaganjem i bankarskim kreditima.Ko može to da mi uzme".

Prema njegovim rečima, samo u zalihama materijala ima oko pet miliona evra, da ne govori o mašinama od kojih su neke vredne po pola miliona.

"Nova hala biće opremljana tehnologijom najnovije generacije. Radićemo zvučnu izolaciju, sve odmah ide u farbaru, sve automatizovano i robotizovano", kaže Novičić.

A koliko se radi najbolje govore podaci koje kao iz rukava niže desna ruka vlasnikova, dugogodišnji direktor ali i zet, Zoran Bojović.

"Proizvedemo i postavimo oko 400 kilometara zaštitnih ograda godišnje. U 25 zemalja Evrope, gore na Baltik sve do Estonije, Litvanije, Norveške. Najveći kupac su nam nemačke kompanije koje su takođe proizvođači. To upravo govori koliko smo konkurentni, kad uspevamo da i njima prodamo", rekao je Bojović.

On je ukazao da su još 2004. ušli u nemačko udruženje, prihvatili sve standarde i tada ih usvojili, u domenu kvaliteta, razvoja, kontrole, praćenja ovakve vrste proizvoda i ravnopravno svih 14. godina sa tih 12 nemačkih firmi bavimo proizvodnjom i isporučujemo svoj asortiman u čitav svet.

U julu se završava nova hala od 5.000 kvadratnih metara da bi mogli da odgovore na sve veće zahteve za izvoz, najviše prema istoku za rusko tržište, tako da su morali da prošire prostor i uvedu nov postupak farbanja, pored toplog cinkovanja.

Milisav Novičić nije zaboravio ni svoje ognjište odakle se davno otisnuo u svet privrede. Tamo, gde su nekada bile pritke paradajza, danas se proizvodi struja. Skoro hektar Vranića je pod panelima koji u elektroprivredu ubacuju ogroman broj kilovata električne energije.

"Neisplativo je, za sada, dajemo struju po bagatelnoj ceni, zakon još ne predviđa mogućnost zamene. Elektrana, zajedno sa onom koja je postavljena na fabričkim halama, proizvodi 700 kilovata na sat. Samo na ovaj način reducirano je ogromna količina ugljen dioksida, zamislite koliko bi trebalo uglja da sagori za istu količinu kilovata", priča Novičić.