Kad roboti operišu srce

BIOMEDICINSKO inženjerstvo, kao važan segment primene novih tehnologija, uveliko je pozicionirano u savremenom svetskom zdravstvu, a početni uspesi beleže se proteklih godina i u našoj zemlji, posebno u Novom Sadu, gde su učinjeni pionirski koraci u toj oblasti kod nas.

Spoj u jednoj ličnost lekara i inženjera, odnosno svojevrsni "hibrid" višedisciplinarnog stručnjaka, biće i jedan od neophodnih zahteva u reformi domaćeg zdravstva, kaže za "Novosti" prof. dr Pavle Kovačević, ugledni novosadski kardiovaskularni hirurg i član Asocijacije kliničkih inženjera Srbije, osnovane pre dve godine.

PROČITAJTE JOŠ: Robot-stomatolog izveo operaciju bez ljudske pomoći (VIDEO)

- Novi materijali, aparati, oprema, uneli su revoluciju u savremenu medicinu. Medicinska struka neće moći da se razvija bez biomedicinskih inženjera - ukazuje prof. Kovačević, začetnik minimalno invazivne hirurgije aorte u Srbiji.

PROČITAJTE JOŠ: Robot ne može da zameni hirurga

U Novom Sadu je pre pet-šest godina počeo naš program biomedicinskog inženjertstva, pa ćemo tako od ovog leta imati prve domaće mastere u toj oblasti.

- Taj univerzitetski program, koji zajedno ostvaruju Fakultet tehničkih nauka, Medicinski fakultet i odgovarajuće klinike, sve je interesantniji za mlade jer ima perspektivu. To potvrđuje i njegov rast od 15 do 20 odsto godišnje.

Profesor Kovačević ističe da će sve intenzivnijim uvođenjem novih tehnologija u domaćem zdravstvu, rasti potreba i za biomedicinskim inženjerima. Lane je na Novosadskom univerzitetu izašla prva generacija, a svake godine se na taj program upisuje 60 studenata.

Prof. Kovačević dodaje da bi trebalo da dostignemo zapadnoevropski standard od jednog biomedicinskog inženjera na 50 bolničkih kreveta. Taj profil stručnjaka radi na pronalaženju najpogodnijih materijala u hirurgiji i ostalim granama medicine, specijalizovan je za rešavanje najrazličitijih tehnoloških problema, za inovacije u zdravstvu, poput virtuelne i robotičke hirurgije, koje u svetu imaje sve širu primenu.

Profesor Gao i profesor Kovačević

U toj oblasti su nam, kako ističe dr Kovačević, izuzetno dragocena iskustva preneli najugledniji svetski stručnjaci poput profesora Eduarda Kifera iz Pariza, Tomislava Mihaljevića sa Klivlend klinike i generala Gaoa, glavnog kardiohirurga kineske armije i jednog od pionira svetske robot-hirurgije.

TRENAŽNI CENTAR ZA VIRTUELNE ZAHVATE

PREMA novim propisima, naše bolnice će morati da imaju i trenažne centre za virtuelnu hirurgiju. - Doktori će tako, simulacijama određenih procedura u laparoskopskoj hirurgiji ili operacijama uz pomoć robota, imati mogućnost stalnog obučavanja u primeni novih tehnologija - ističe prof. Kovačević.