BOLEST PRIKOVALA NENADA ZA STOLICU: Mnogi su ga zaboravili

TEŠKI pedesetdvogodišnji invalid Nenad Budović iz Kladova za sebe kaže da ga je spasao Bog, a država napustila! Uspeo je da pobedi bolest od koje preživi jedan u milion pacijenata, ali danas živi od - milostinje.

Ovaj čovek je pre skoro deset godina, kada se vraćao sa posla, doživeo moždani udar na ulici. Odmah je prebačen u Beograd, gde je skoro godinu dana bio prikovan za krevet.

- Nisam mogao da jedem, već su mi hranu ubacivali direktno u želudac - počinje priču Nenad. - Nisam, čak, mogao ni da govorim, a onda su jednog dana reči počele same da izlaze. Nisam verovao da postoji tolika sreća. Lekari su bili u čudu, jer su ga mnogi već bili otpisali.

- Čuđenju bolničkog osoblja nije bilo kraja kada sam, tri meseca nakon što sam progovorio, uspeo i da sednem. I opet srećnijeg čoveka od mene nije bilo - seća se Budović. - Međutim, kada sam posle godinu i po dana lečenja napustio bolnicu, pojavio se drugi problem.

- Od kada sam se vratio u Kladovo, živim od milostinje - krije pogled Nenad. - Iako sam kao konobar radio tri decenije, ispostavilo se da mi radni staž nije redovno uplaćivan, zbog čega primam penziju manju od 14.000 dinara!

Pročitajte još - Kolica za Radmilu

- Moram da budem u kolicima, zbog čega me pazi jedna žena kojoj za to plaćam 100 evra mesečno - odmahuje glavom Budović.

Nenad, kako se ispostavilo, nema prava na tuđu negu, iako ne može sam ni da se obuče, razmesti krevet, spremi obrok, okupa. Bukvalno, sam ništa ne može da uradi.

On kaže da mu nije jasno da ga svaki put odbiju kada podnese zahtev za tuđu negu.

- Da mi iz lokalnog restorana "Jezero" ne daju svakog dana po jedan besplatan obrok, ne znam kako bih preživeo - nastavlja Budović. - Crveni krst mi daje garderobu, a brat kada može pomogne sa nešto novca.