PROCENjUJE se da je između 600 i 800 hektara u Srbiji pod borovnicom. Klima na našem podneblju izuzetno pogoduje rastu ovih zdravih bobica, pa stručnjaci smatraju da je šteta što uzgoj nije višestruko veći. Naše borovnice stižu od početka juna do polovine jula. Dolaze odmah posle španskih, koje prolaze do kraja maja, a pre poljskih i nemačkih, koje "nastupaju" od 15. jula. To ostavlja teren od 25 do 30 dana za plasman sveže srpske borovnice, kao i za razvoj unosnog biznisa!

Pročitajte još: Suše voće, a ono kao sveže

Ne čudi onda što se za poslednje tri godine u Srbiji pojavila desetina ozbiljnih uzgajivača, a prvoklasan rod uveliko izvozi - u Crnu Goru, Rusiju, Holandiju, Francusku, pa čak i Dubai. Iz godine u godinu izvoz raste, pa dok je lane bio više od 120.000 kilograma, ove se očekuje barem dvostruko veći!

BRESTOVIK, selo u Grockoj, beogradskoj perifernoj opštini, oduvek je poznat kao epicentar srpskog voćarstva, a poslednjih godina sve više i kao "prestonica" borovnica.

Porodica Dobrice Rakovića, ovdašnjih voćara, koji se već treću generaciju bave voćarstvom, među prvima je, 2013. godine, podigla savremen zasad borovnica. Prvi su uzgajivači koji su u potpunosti prihvatili praksu evropskih zemalja i nauke i sada su savetodavci novim proizvođačima. Na njihovoj plantaži posađena je prvoklasna sorta duka, i već za koji dan sprema se berba.

Suzana Urošević priprema doktorat na eksperimentalnom zasadu u polju Dobrice Rakovića iz Brestovika

Da je strano tržište izuzetno zainteresovano za srpsku borovnicu slažu se drugi uzgajivači iz sela Brestovik u Grockoj, pa su, da bi plasirali veću količinu na strano tržište, osnovali Zadrugu. Za samo godinu postojanja ujedinilo se 60 uzgajivača ovog voća širom Srbije sa više od 130 hektara pod borovnicom.

Pročitajte još: Pada izvoz hrane

- Voćarska zadruga Borovnica, sa sedištem u Brestoviku, stvorena po principu modernih svetskih zadruga, a od 2017. godine osnovana je Hladnjača "Brestovik", moderni centar za skladištenje, pakovanje i plasman svežeg i zamrznutog voća, kapaciteta 1.500 tona sa devet modernih komora - kaže Marko Nedeljković, uzgajivač, jedan od osnivača Zadruge i predstavnik Hladnjače "Brestovik". - Od početka smo se trudili da što više kvalitetnih informacija dobijemo sa Poljoprivrednog fakulteta, obišli smo mnogo zasada u Poljskoj, Holandiji, Austriji, stekli tamo mnogobrojne kontakte i postali partneri ondašnjih farmera i proizvođača sadnog materijala i protivgradnih mreža.

ODMAH nakon prve berbe, stiglo je i priznanje za rad - Nagrada Beograda za najveća dostignuća u poljoprivredi za 2014. godinu. Kako kaže, borovnica je vrlo profitabilna voćna vrsta i plasman nije nikakav problem.

- Posebno se ponosimo jer smo animirali proizvođače borovnice iz Vranja, Leskovca, Crne Trave, Užica, Bajine Bašte, Valjeva, da zajedno nastupamo, da naše sveže plodove organizovano dopremamo do hladnjača "Brestovika" koje su u stanju da sve otkupe i plasiraju ih stranim kupcima - kaže Nedeljković. - Preko Zadruge svaki komitent ima mogućnost da računa na garantovan otkup svojih proizvoda, u saradnji sa Hladnjačom "Brestovik", ali i da nabavlja sadnice, saksije, vreće, supstrat, protivgradnu opremu, sredstva za zaštitu i prihranu... kao i da dobije neophodne sertifikate global gap.

Sa čak 7.500 sadnica, na dva hektara, Dušan Dobrijević sa Uba među najvećim je domaćim uzgajivačima borovnice. Posle uspešne karijere u Austriji, vratio se u Srbiju sa željom da sve ono što je naučio na zapadu primeni i u Srbiji. Njegov zasad u selu Bajevac kod Uba, jedan je od najkvalitetnijih.

- Kao i za svaki posao, i ovde su neophodni strpljenje, praćenje trendova u struci i ulaganje u nove tehnologije - kaže Dobrijević. - Za prvu klasu voća, a koje po standardu podrazumeva bobicu prečnika najmanje 12 milimetara, u poslednje četiri godine otkupna cena u sezoni je od pet do šest evra po kilogramu. Ako se proizvod ne proda dok ne stignu španske borovnice, cena pada na od dva i po do tri evra. Po nižoj ceni prodaju se i plodovi koji nisu prvoklasni.

EKSPERIMENTALNI ZASAD

- U DOGOVORU sa Poljoprivrednim fakultetom i prof. dr Jasminkom Milivojević, na raspolaganje fakultetu smo ustupili jedan deo zasada porodice Raković, gde se već tri godine vrše ispitivanja o najboljim načinima uzgoja borovnica - kaže Nedeljković. - Ponosni smo što je i to doktorska disertacija budućeg doktora za borovnicu, gospođice Suzane Urošević, koja rukovodi Oglednim poljem u okviru svog doktorata.