Biomasa može da greje Botoš

ENERGANA na biogas “Bioelektra”, u potamiškom selu Botošu, u zrenjaninskoj opštini, prilika je za realizaciju prvog konkretnog projekta srpsko-nemačkog partnerstva u oblasti bioenergije.

Prekjučerašnja poseta delegacije južne nemačke pokrajine Baden-Virtemberg našoj zemlji, u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje u oblasti bioenergije, koju od 2014. podržava Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, najava je da bi “Bioelektra” mogla da bude prvo postrojenje u Srbiji koje će realizovati koncept korišćenja otpadne toplotne energije iz svog postrojenja za grejanje sela sa oko 2.000 stanovnika.

To je potvrdio dr Andre Bauman, državni sekretar i čelnik delegacije Baden-Virtemberga, impresioniran postrojenjem u Botošu.

- “Bioelektra” ukazuje na novi energetski svet i politiku u domenu energetike. Za svaku pohvalu je njena aktivnost na očuvanju klime i energetske stabilnosti, samim tim i čuvanju prirode za naredne generacije - istakao je dr Bauman, najavljujući da bi projekat korišćenja otpadne toplotne energije u Botošu mogao da se nađe u bioenergetskom partnerstvu Srbije i Nemačke, uz finansijsku podršku GIZ.

PROČITAJTE JOŠ - "Biomasa" je energija svuda oko nas

Botoški industrijski pogon za proizvodnju “zelene struje” prvi u ovom delu Srbije, snage 600 kv i godišnjeg kapaciteta pet miliona kvč struje, podignut je u jesen 2016. i koštao je oko 2,5 miliona evra. Izgradnju je pomogla Vlada Holandije koja je donirala opremu vrednu 688.000 evra. Sa 275.000 evra bespovratnih sredstava podršku je dalo Ministarstvo rudarstva i energetike, a u sklopu naših međunarodnih obaveza radi obezbeđenja energije iz obnovljivih izvora.

“BIOELEKTRA” Botoški pogon za proizvodnju “zelene struje”

Struja iz “Bioelektre” isporučuje se EPS, a otpadna toplotna energija tek treba da nađe svog korisnika. Ovo je veliki izazov za osnivače i vlasnike botoške energane. U narednim fazama oni planiraju da instalisanu snagu podignu na 1,8 mv, uz godišnju proizvodnju 15 miliona kvč struje.

- Toplotnu energiju nameravamo da koristimo za sopstveni staklenik na 5.000 kvm i lokalnu javnu potrošnju. Nameravamo da se upustimo u organsku proizvodnju bilja, ali i da podignemo turističke kapacitete, tople bazene - iznosi mr Branislav Pomoriški, bivši političar, koji se vratio u rodni Botoš.

Projekat “Topla voda za jeftinije grejanje” idealan je za realizaciju javno-privatnog partnerstva, a ohrabruje što su ga prepoznali nemački eksperti. Osim 5.000 kvadratnih metara javnih objekata u Botošu, gde su škola, ambulanta, fiskulturna sala, dom kulture i druge ustanove, toplom vodom iz “Bioeleketre” moglo bi da se zagreva i 3.000 kvadrata kuća i stanova.

OTPACI IZ DVE ŽETVE

BIOMASU za rad elektrane, u Botošu obezbeđuju manjim delom otkupom poljoprivrednih otpadaka od lokalnih ratara. Dve trećine sirovine, zahvaljujući zalivnom sistemu, dobijaju organizovanjem dve žetve godišnje, odnosno, gajenjem dve kulture na istoj površini od 100 hektara - industrijske raži i sirka.