Nesuđena lekarka postala majstor tetovaže

IAKO je završila ekonomsku, a potom i medicinsku školu, nadajući se da će pronaći neko zaposlenje, ipak joj je bilo suđeno da se bavi onim što voli, a to je umetnost. Pre oko tri i po godine, uz pomoć prijatelja koji joj je kupio na poklon mašine za tetoviranje, počela je da radi kao tatu majstor. I dok ponavlja da je zaljubljenik u umetnost i da voli da crta, Gordana Đorđević (32), iz Kuršumlije, objašnjava da je ovim zanatom počela da se bavi posle višegodišnje bezuspešne potrage za poslom.

PROČITAJTE JOŠ: MLADI ČUVARI BAŠTINE: Završen festival vlaške muzike

Tetovaže je u početku radila prijateljima, ali kako se njihov broj povećavao, počela je ozbiljno da se time bavi.

PROČITAJTE JOŠ: Kraljevo: Grad hoće Autobusku stanicu

- Rešila sam da se posvetim ovom poslu i da otvorim studio - priča naša sagovornica. - Osim mladih, sve više je i starijih koji se opredeljuju za tetovaže, koje su uglavnom posvećene osobama koje im nešto znače. To su inicijali momka ili devojke, dece ili roditelja... A dosta tetovaža se radi i sa verskim, pravoslavnim motivima - krstovima, anđelima, ali i obeležjima Srbije - grbom ili zastavom.

Gordana kaže da se žene, za razliku od muškaraca, opredeljuju za manje upadljive motive. I dok pojašnjava da cene tetovaže zavisi od njene dimenzije i slike, odnosno tehnike i boje, ističe da pre samog čina crtanja tetovaže dugo razgovara s klijentima kako bi obostrano bili zadovoljni učinkom. Zbog toga joj se verovatno, kako kaže, nije dogodilo da neko hoće da ukloni već urađenu tetovažu, ali se dešavalo, uglavnom mladima, da žele da je preprave.

Zato klijente savetuje da bi motiv koji izaberu trebalo da bude nešto što žele da nose čitavog života, i uz osmeh dodaje da je ona odlučila da se ovim poslom bavi dok god bude mogla.

UČILA SE NA VEŠTAČKOJ KOŽI

KADA je otvorila tatu studio, Gordana je strepela od reakcija okoline, ali kaže da okruženje sve pozitivnije reaguje na njen rad.

- Pošto, osim još jednog studija u Prokuplju, u Toplici niko više ne radi tetovaže, dolaze mi zainteresovani iz okolnih opština - kaže Gordana. - Iako kod nas ne postoji škola gde može da se nauči ovaj posao, vežbala sam uz one koji rade tetovaže, na veštačkoj koži.