DECENIJAMA KUJE BUDAKE: Osečanin Živan Aleksić jedini proizvođač alatke

KOVAČ Živan Aleksić (80), koji sa suprugom Marijom, "ispisnicom" po godinama, živi u selu Osečini, kod istoimenog gradića u Podgorini, jedini je proizvođač budaka. Deca su im davno otišla iz sela, ali stari Aleksići nikad nisu poklekli duhom. Kako vele, održavaju ih rad, druženje sa komšijama, ali i sa poslovnim partnerima, kojih imaju širom Srbije.

- Značajan je broj kupaca kojima šaljemo budake brzom poštom - kaže Živan. - Drugi dolaze kod nas i nemaju potrebe da biraju, jer je svaki budak "kao bič". Ja sam samouki kovač, pravim i budak i držalicu. "Spakujem" ih da budu kao jedno "telo" i oni kojima treba ova alatka ne treba da brinu.

Kovačkim zanatom počeo je da se bavi još kao desetogodišnji dečak u rodnom kraju, kom je ostao veran do današnjih vremena. Kad je bio dečak otac ga je slao kod gradskog kovača da popravlja budak i to veoma često.

PROČITAJTE JOŠ: Kovač vratio život rudniku

- To mi je dozlogrdilo, pa sam od majstora "ukrao" zanat i počeo sam da kujem na oduševljenje mojih roditelja, komšija i rodbine pre skoro sedam decenija - priča Živan. - Svaki moj budak je unikatan. Pravim ih ručno i nijedan nije isti. Pravim ih od federa od starih kola, i zajedno sa držalicom. Treba mi radni dan da napravim budak. U ovo vreme prolećnih radova, prava je jagma za budacima. Dolaze sa svih strana, a i ja šaljem po narudžbini. Inače, i za budak treba dobar majstor koji će sa njim da radi. Ako ne znaš da rukuješ, može brzo da se slomi.

MNOGO SAM GA VOLELA

DOK Živan kuje gvožđe i delja držalice njegova supruga Marija sedi u hladu i poručuje:

- Moj Živan je dobar čovek, lepog sam se života sa njim naživela. Kad sam bila devojka, njega sam volela mnogo. Bila je gužva drugih devojaka oko njega, ali sam uspela da se udam za njega i da ga pridobijem za sebe.