OKO 4.000 martovskih računa za potrošenu vodu i iznošenje smeća u domaćinstvima i firmama JKP "3. septembar" iz Nove Varoši štampaće ćiriličkim pismom. Ovaj korak predstavlja značajnu prekretnicu u povratku ćirilice u službenu upotrebu u javnim ustanovama i preduzećima, u čemu grad podno Zlatara prednjači među opštinama u okruženju, jer je među prvima zamenio latiničko pismo i vratio se korenima.

Račune koji stižu za komunalije žitelji Nove Varoši prvi put su dobili ispisane ćiriličkim pismom. Posle višemesečnih priprema, u prvom redu kupovine štampača, usaglašavanja sa programerom, pripreme baze i nabavke novih obrazaca za fakture - u penziju su otišli latinica i stari matrični štampači.

- Stari štampači nisu podržavali ćiriličko pismo, pa se na ćiriličkim obrascima latinicom štampao samo onaj deo na kojem su fakturisani mesečni troškovi. Sada, kupovinom nove opreme, najzad su se stekli uslovi da kompletni računi budu ispisanio ćirilicom - kaže direktorka JKP "3. septembar" Suzana Šuljagić.

Ova promena nastala je upornošću grupe entuzijasta i prosvetara, koji su branili ćirilicu i pridobijali poverenje građana, ustanova i lokalnih vlasti za povratak pisma dedova, u okviru široke akcije duhovne obnove.

Pročitajte još - Vladan Vukosavljević: Spremne mere za očuvanje ćirilice!

- Iza ovog našeg primera na lokalnom nivou trebalo bi da stane država i da to postane primer za ostale lokalne zajednice u zemlji. Ovo je možda i poslednji trenutak da se nešto ozbiljnije učini na zaštiti ćirilice, po kojoj smo prepoznatljivi i koja je naš nacionalni zaštitni znak - ističe jedan od inicijatora uvođenja ćirilice u novovaroške javne ustanove profesor Radiša Filipović.

Među prvim narednim koracima grupe entuzijasta je akcija za postavljanje ćiriličkih tabli za nazive mesta i putokaza širom novovaroške opštine. Komunalci se nadaju da će ova promena pozitivno uticati na ažurnost građana kada je reč o plaćanju računa.

Filipović i Gagričić

NISU ČEKALI STRATEGIJE I UREDBE

- LATINICA je u naše krajeve stigla pre 102 godine na švapskim bajonetima, i tu činjenicu svi muzeji u ovom kraju vešto kriju. Nije dovoljno ono što piše u Ustavu, da mi branimo ćirilicu. Mi ovde nismo čekali nove državne uredbe, niti strategiju o kulturnom razvoju, nego smo zasukali rukave i stali u odbranu ćirilice - s ponosom priča jedan od pionira odbrane ćiriličkog pisma novinar Dragoljub Gagričić.