Tandem obuzdao Nišavu

ZA razliku od drugih gradova koji svakog proleća i jeseni kubure sa rekama i bujičnom vodama, Piroćanci su opet bili spokojni i nisu se plašili izlivanja Nišave iz korita za visoki vodostaj. Zahvaljujući gradskom keju, koji mnogi nazivaju plućima grada i najlepšim šetalištem na Balkanu, reka je popunila samo prvo korito, poplavila šetalište uz obalu, ali dalje nije mogla, pa je kompletna bujica koja se slivala usled topljenja i snega i kiša, samo protutnjala između Tijabare i Pazara, plaveći nizvodne priobalne njive i bašte nadomak Sićevačke klisure.

Istini za volju, opasnost je pretila od rečica, ali je Nišava u prvoj polovini prošlog veka jednom zauvek zauzdana zahvaljujući jednom predsedniku opštine i jednom profesoru Gimnazije. Reč je o Svetozaru Misirliću Misirliji, predsedniku opštine pirotske i Velji Vukićeviću, koji je inicirao izgradnju keja ili višeg korita reke davne 1923. godine.

PROČITAJTE JOŠ: Prečišćavanje vode po standardima EU

KAKO su hroničari zapisali, ideja o keju je potekla upravo od Vukićevića koji je, osim profesorovanja, bio i ministar pošte i telegrafa. Gradnja je trajala desetak godina, da bi 1933. na vrhu keja dugačkog oko dva kilometra bile posađene lipe.

Drvorede je, povremeno, zalivao poznati časovničar Božidar Mišić, koji je nedaleko od keja imao bašte. Stabljike su donete iz manastira Bukovo kod Negotina i od tada su bukvalo štitile krunu keja, odnosno šetališta, i svojim korenjem čuvale nasip od urušavanja i jakih voda.

PROČITAJTE JOŠ: Malo im Nišava

Ne računajući povremeno utvrđivanje kamenih kosina prvog korita, naročito posle puštanja hidrocentrale "Pirot", prva ozbiljna rekonstrukcija keja urađena pre desetak godina kada su dupli drvoredi lipa obnovljeni novim sadnicama, a pojedina dotrajala stabla očišćena su od osušenih grana. Kej je dobio i struju, kaldrmu od kamene kocke, novi "imobilijar", koji je često na udaru vandala i produžen je na nekih 2,5 kilometara. U ovaj posao iz gradske kase uloženo je preko 40 miliona dinara, ali se svaki dinar isplatio.

INAČE, do izgradnje toliko pominjanog keja, Pirot je redovno plivao pod vodom. Naročito tijabarski deo grada koji je nešto niži od starijeg pazarskog. Bilo je više poplava iza kojih su ostajale boleštine i epidemije. Nakon izgradnje keja nije se desio nijedan potop, ne računajući poplavu 1988. godine kada se izlila Rasnička reka i poplavila deo grada oko tadašnje fabrike "Piroteks".

PRED STRELjAČKIM VODOM

SVETOZAR Misirlić je septembra 1944. godine, zajedno sa još 11 sugrađana, streljan u mestu Barje, nadomak grada. O njegovom ubistvu porodica je obaveštena nekoliko meseci kasnije zvaničnim dopisom. Kompletna imovina mu je konfiskovana, ali nikad nije rečeno zašto je završio pred streljačkim vodom. Vest o njegovoj smrti doneo je Milovan Pejčić iz sela Nišor, koji je nekim čudom streljanje preživeo i uspeo da dođe do svojih u selu. Nažalost, njega je ocinkario neko od seoskih "insajdera" i nedugo zatim ubijen je u poteri u mestu Slepe Babe.