NEMAŠTINA PRITISLA PORODICU JEŠIĆ: Glad još teža u hladnoj straćari

OSMOČLANA porodica Nenada (45) i Danijele (40) Ješić iz prijepoljskog naselja Zalug živi u trošnoj kući za koju zakup plaća opštinski Centar za socijalni rad, a jedini siguran prihod im je školska stipendija od 5.000 dinara koju prima njihov sin Miljan, učenik trećeg razreda Tehničke škole.

A, svojevrsna golgota ove familije je započela pre nešto više od decenije, kada su iz sela Zvijezd - gde im je u klizištu stradala porodična kuća - prešli da žive u barake odmarališta "Boško Buha" na Jabuci. Odatle su, pre osam godina, preseljeni u nužni smeštaj u Zalugu, ali i ta kuća samo što se nije urušila. Pritom, domaćin Nenad je teško oboleo i retko ustaje iz postelje, pa Danijela - pored svakodnevne muke da nekako prehrani čeljad - brine i o njemu.

- U kući imam dva kilograma brašna, pola litra ulja i nešto malo pasulja, pa ne znam šta danas da skuvam. Neretko se dogodi da hrane ne bude za sve, pa suprug i ja ostanemo gladni. Ali proći će valjda i ovo - kaže Danijela.

Osim činjenice da šestoro dece odrasta u oskudici, zimi dodatnu brigu stvara i ogrev za čiju kupovinu Ješići nemaju novac, pa devetnaestogodišnji Milovan, dve godine mlađi Miljan i Srđan od 13 leta sakupljaju granje po obližnjem šumarku...

- U sobi duva sa svih strana, a ispucale prozore nismo u stanju da zamenimo. Pred zimu su nas posetili ljudi iz Centra za socijalni rad i obećali ogrev, ali od toga nije bilo ništa. Prethodnih godina nam je pomagala i Eparhija mileševska, a sada ni oni nisu imali drva za nas - jada se Danijela.

BOLEST Nenad Ješić

U domaćinstvu su još Aleksandar od deset, Danka od osam i sedmogodišnji Darko. Najstariji sin je posle povrede na radu ostao bez posla, pa sada nadniči...

- Idem gde god me neko pozove. Leti uglavnom berem maline, ali zimi baš nema posla - kaže Milovan Ješić uveren u to da će se, kada su već izgubili pravo na socijalnu pomoć, u Srbiji naći dobri ljudi, spremni da im bar malo olakšaju život.