Socijalna pomoć draža od nasledstva

PROSTRANE, dvospratne kuće - sa lepim fasadama i još raskošnijim ogradama, ispred kojih su parkirani solidni automobili - u najprostranijim selima na široj periferiji Niša, Gornji i Donji Matejevac, skrivaju poražavajuću istinu da gotovo trećina obradive zemlje u ataru čami zapuštena, dok sve veći broj meštana živi od socijalne pomoći!

Istovremeno, oni koji obrađuju njive neretko muku muče da pronađu radnu snagu, pa nadničare "uvoze" iz prokupačke opštine. Jer, ovde niko ne želi da se prihvati fizičkog rada ni na vlastitom imanju...

PROČITAJTE JOŠ: "Guseničarom" do svih sadržaja

Slična situacija je i u ostalim bogatim niškim selima, poput Malče, Popovca, Lalinca ili Trupala...

U niškom Centru za socijalni rad priznaju da se uvek može pronaći "rupa" u propisima. U većini slučajeva, saznajemo, jedan od načina je to što se imovina ne prenosi i u zemljišnim knjigama, pa su kao vlasnici upisani pokojnici, dok naslednici žive od "hleba bez motike".

- I mi bismo voleli da znamo ko sve prima socijalnu pomoć, ali su ti podaci zaštićeni. Razumem to da neki nisu u stanju da rade, ali nisu svi u domaćinstvu nesposobni, pa bi neko mogao da pripomogne, da očistimo groblje i uredimo selo, što nikoga ne bi ubilo od posla - kaže predsednik Mesne zajednice u Gornjem Matejevcu Nemanja Rajković.

Detalj iz Gornjeg Matejevca

Ukazuje, međutim, i na to da nije sve crno-belo, jer ima starijih ljudi koji imaju zemlju, ali zaista ne mogu da rade. Rajković kaže da bi država takvima trebalo da pomogne, bez obzira na zemljišni limit od pola hektara, preko kojeg se smatra da nisu ugroženi...

Slavko Nikolić iz istog mesta pamti da je ovo selo nekada bilo poznato po vrednim domaćinima, među kojima je bilo sramota primati socijalnu pomoć. Do osamdesetih godina prošlog veka, kaže, bilo je obrađivano čak 90 odsto od hiljadu hektara oranica u ataru.

- Izgleda da smo mi stariji pogrešno vaspitavali decu. Kad im se predloži da nešto rade, oni kažu da se ne isplati, pa muvaju oko socijale i dečjih dodataka. Istovremeno, ja imam gotovo 70 godina i staram se o dva plastenika - kaže Nikolić.

PROČITAJTE JOŠ: ŠTRAJK INVALIDA U ŠAPCU: Benzinom "pogurao" proces

Upravo se veći deo zemlje i vodi na te domaćine iz prošlog veka, a naslednicima ne pada na pamet da se upišu u katastar, jer bi to značilo da dobijaju prava, ali i obaveze.

PRISILNA KOMASACIJA?

S OBZIROM na činjenicu da se mnogi naslednici ne upisuju u Katastar, jer to znači i prava, ali i obaveze, ima predloga da se - kao osamdesetih godina prošlog veka, na primer - obavi prisilna komasacija. U niškom Sekretarijatu za poljoprivredu kažu da bi to odgovaralo pravim domaćinima, kojima bi ukrupnjavanje poseda olakšalo rad, a omogućilo bi i tačno utvrđivanje vlasništva. Kažu, ipak, da je to osetljivo pitanje i za državu, a kamoli za lokalnu samoupravu...