Osuđenici kao humanitarci

U OSAM velikih humanitarnih akcija osuđenici niškog Kazneno-popravnog zavoda su za četiri godine prikupili gotovo dva miliona dinara od skromnih plata koje primaju u zatvoru, radeći u drvnoj, tekstilnoj i metalskoj proizvodnji, u plastenicima ili na farmama u sklopu ustanove.

Samo u poslednjoj akciji, za nabavku inkubatora za Klinički centar u Nišu, odrekli su se po dve svoje dnevnice i prikupili 200.000 dinara. Sličnom akcijom opremili su socijalno ugrožene đake prvake priborom za školu, a od čepova koje redovno prikupljaju u sklopu akcije "Čep za hendikep" obezbedili kupovinu dvojih invalidskih kolica.

UPRAVNIK KPZ Dejan Panić kaže da je najponosniji na akciju koju su osuđenici sami organizovali kada su se odrekli po jednog suvog obroka u korist narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji.

- Ovakve akcije su dobar primer osuđenicima koji se sa svakom humanitarnom akcijom sve češće prijavljuju. Samo u poslednjoj je učestvovalo duplo više njih, rado se odazivaju bez obzira na to što mnogi možda prvi put na pošten način zarađuju novac - kaže Panić.

A zarađuje, dodaje on, oko 900 njih, od ukupno 1.300 radno sposobnih osuđenika. Osim što sve za potrebe zatvora proizvode sami, rade i za druge firme i ustanove. Posteljina, uniforme, nameštaj, posuđe, šporeti, bojleri, košnice - samo su neki od 350 proizvoda koji se izrađuju u niškom zatvoru.

Slobodan Đurić (28) iz Čačka, u niškom zatvoru od 2016. služi kaznu od osam godina. Posle obuke za sitoštampu, dobio je priliku da radi u zatvorskoj štampariji, a nada se da će jednog dana, kada bude napustio zatvor, isti posao nastaviti u sopstvenoj štampariji.

- Meni kao ocu dvoje male dece mnogo znači što ovde mogu da radim korisne stvari, a mogu čak i da zaradim i neki dinar pošaljem kući. Svakog dana sam u štampariji do pola tri, a posle toga odem u teretanu, da "ispraznim" negativnu energiju. Po odsluženju kazne planiram da se klonim problema koje sam pravio, da se zaposlim ili otvorim svoju štampariju - priča Đurić.

Socijalno ugrožene đake prvake opremili priborom za školu

ISTU šansu imaju i ostali osuđenici koji rade u pogonima, a u KPZ-u imaju priliku i da prođu obuku za 27 zanimanja. Panić objašnjava da je radno angažovanje u ovakvim uslovima tim ljudima važno pre svega zbog dalje resocijalizacije, da sutra kad izađu budu spremni za normalan život, ali i da je okupiranje njihovog vremena dovelo i do manjeg broja ekscesa.

- Otkako smo uveli poslove i obuke, manje je nezgodnih situacija sa osuđenicima, oni brže napreduju u tretmanu i ostvarivanju glavnog cilja, a to je da iz zatvorenog pređu u otvoreni deo zavoda koji podrazumeva slobodne izlaske u grad, pravo na vikend, radno angažovani na odmor koji koriste kod kuće - ističe upravnik.

Kazneno-popravni zavod u Nišu osnovan je 1910. godine, a danas broji oko 1.600 osuđenika iz cele Srbije, i oko stotinak pritvorenika i prekršajno kažnjenih.

Osuđenici u proizvodnom pogonu

NA HRANI UŠTEDE 20 MILIONA

HRANA se već četiri godine ne kupuje u niškom zatvoru, sve se proizvodi na takozvanim ekonomijama koje pripadaju toj ustanovi. Na njima svakodnevno 120 osuđenika obrađuje oko 500 hektara zemlje, radi u plastenicima, brine o blizu dve hiljade grla stoke i oko 4.000 komada živine. Sve što se proizvede - od mesa, mleka, jaja, voća i povrća, koristi se za zatvorske potrebe, a znatne količine odlaze i na tržište. U zavodu se godišnje samo na hrani uštedi 20 miliona dinara.

POVRATNICI

PREMA rečima upravnika KPZ-a, među osuđenicima ima i onih koji se stalno vraćaju, najverovatnije zbog toga što nemaju kuda da odu kada izađu na slobodu.

- Imamo nekoliko povratnika koji se vraćaju zato što nemaju gde da odu, nemaju porodice. Oni namerno odmah naprave neko krivično delo po izlasku, kako bi bili vraćeni u zatvor - kaže Panić.

"ISPEGLALI" MILIONSKI DUG

Do pre pet godina niški KPZ imao je račun u blokadi i milionska dugovanja. Danas su investicije povećane, uštede su znatne, a dug od milion evra zamenio je isti toliki godišnji prihod.

Nedavno je na površini od 3.400 kvadrata u krugu KPZ-a otvoren Objekat instrumentalne zaštite ili, kako ga još nazivaju u zatvoru, "niška NASA", u koji je Vlada Srbije investirala 250 miliona dinara. U krugu zavoda je i Hram Svetog Stefana Dečanskog, jedini u svetu koji su kompletno oslikali osuđenici. Postoje i prostorije u kojima osuđenici muslimanske veroispovesti mogu da obavljaju molitvu, ali i prostorije za razne sekcije i biblioteka sa blizu 5.000 naslova.