Glanc na večne kuće vršačkih velikana

NA Gradskom groblju u Vršcu počiva više od 25 znamenitih građana, od kojih je desetak dalo veliki doprinos političkom, kulturnom i duhovnom životu cele Srbije. Najpoznatiji među njima su otac srpske drame Jovan Sterija Popović (1806-1856) i prvi jugoslovenski šahovski velemajstor Bora Kostić (1887-1963), čiji su nadgrobni spomenici prepušteni zubu vremena. Ova dvojica velikana nemaju naslednike, pa o njihovim večnim kućama nema ko da brine.

Kako bi sprečili dalje propadanje spomenika, Komunalno preduzeće "Drugi oktobar", koje gazduje vršačkim grobljem, pokrenulo je inicijativu da se obnove i obeleže nadgrobni spomenici svim znamenitim sugrađanima.

PROČITAJTE JOŠ - Bijelo Polje: Ispod gradskog trga ipak našli groblje

Najpre su o svom trošku krenuli sa rekonstrukcijom Sterijinog spomenika, jer su slova na sivom kamenu toliko izbledela, da nije bilo moguće pročitati ko tu počiva. Iako vremenski uslovi nisu baš najbolji za taj posao, nadaju se da će uspeti da ga završe do 11. marta, kada se veliki pisac upokojio po novom kalendaru.

- Investicija nije mala, ali je naša želja da sačuvamo sećanje na svoje velikane mnogo veća od finansijskog troška. Nadamo se da će nam se u ovoj akciji priključiti i drugi kolektivi i ljudi dobre volje - kaže Srđan Nikić, direktor RJ "Pogrebne usluge".

Spomenik Jovanu Steriji Popoviću

Rekonstrukcija ovog, ali i svih narednih spomenika, radiće se po uputstvima Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Pančeva, sa kojima će, prethodno, ustanoviti kriterijume odabira znamenitih ličnosti. Kada budu definisali koga će sve uvrstiti u taj program, grobnicama tih ljudi će dodeliti status zaštićenog grobnog mesta, kako bi ih zanavek osigurali od skrnavljenja.

- Čak sedmoro naših velikana nema naslednike. Za njihove grobove decenijama niko ne plaća obaveznu godišnju taksu, zbog čega imamo zakonsko pravo da te pokojnike prebacimo u zajedničku grobnicu, a njihova grobna mesta preuredimo i damo nekom drugom na korišćenje. Međutim, mi baš to želimo da izbegnemo, jer smo se, nažalost, u prošlosti ogrešili o neke ljude, upravo zbog nepostojanja zaštićenog statusa - pojašnjava Nikić.

PROČITAJTE JOŠ - Vojvođanske priče: Večni život Sterijinog Gavrilovića

Naš sagovornik tu pre svega misli na Feliksa Milekera, osnivača biblioteke i muzeja u Vršcu, zahvaljujući čijem istraživačkom radu Vrščani znaju sve o svojoj prošlosti. On je bio sahranjen na starom nemačkom groblju, koje se nalazilo na mestu gde je danas vršačka gimnazija. Međutim, gašenjem te večne kuće, šezdesetih godina prošlog veka, Milekerovi posmrtni ostaci su odatle, zajedno sa svim ostalim Nemcima bez naslednika, prebačeni u zajedničku grobnicu na Gradskom groblju, pa je ovaj znameniti Vrščanin, uprkos veličini, ostao bez ikakvog obeležja.

Grobnica Dragiše Brašovana i njegovog brata Nikole

MAPA

U PLANU je da se na ulazu u groblje postavi mapa sa grobnim mestima vršačkih velikana, a ispred svake grobnice tabla sa kratkom biografijom pokojnika. Deo ove priče će biti i dva spomen-kompleksa, posvećena srpskim i ruskim oslobodiocima Vršca u Prvom i Drugom svetskom ratu, koji su, takođe, stacionirani u starom delu groblja.

MNOGOBROJNA SLAVNA IMENA

NA vršačkom groblju počiva i slavni arhitekta Dragiša Brašovan, kao i njegov brat Nikola, istaknuti srpski pedagog. Tu je i prva žena enigmata u Srbiji Jelka Gerdec, prva žena jedriličarski akrobata u Jugoslaviji i žrtva fašizma Mila Matejić, operska pevačica Sultana Cijuk, svetski priznati slikari Karel Napravnik i Svetislav Vuković, rođena sestra Bore Kostića Olga Kuzmanović, koja je osnovala prvo dečje obdanište u Vršcu, kao i matematičar i autor školskih udžbenika Aleksandar Kron.