Čuvari polja oterali lopove

POLjOČUVARSKA služba u Beloj Crkvi postoji tek dve godine, ali je za to kratko vreme dvanaestoro zaposlenih uspelo da uvede red u svih 14 naseljenih mesta, često ulazeći u sukobe sa komšijama i rodbinom. Više od stotinu krivičnih i preko 1.500 prekršajnih prijava, dokaz su da tim "redara" odgovorno radi svoj posao, što ih je svrstalo među najefikasnije rendžerske službe u Srbiji.

Dvanaestorica ovih Belocrkvana brine o površini od 37.000 hektara. Svako od njih je zadužen za atar oko sela u kom živi, što im je, priznaju, u početku donosilo brojne neprilike, jer su morali da kažnjavaju i ljude iz svog najbližeg okruženja.

- Bilo je velikih otpora i konflikata, ali su građani vremenom shvatili da zakon mora da se poštuje. Nikome nismo gledali kroz prste i to je suština naše efikasnosti - kaže poljočuvar Miroljub Radulov.

PROČITAJTE JOŠ - Bela Crkva: Investitori već kupili parcele

Najviše prijava podneto je zbog nelegalne seče drva, koja je bila najizraženija u selu Kusić.

- Ljudi su navikli da seku stabla gde stignu, čak su prelazili i u susednu Rumuniju. Ta krađa je sada svedena na minimum, iako sam zbog toga imao mnogo problema i sa svojom familijom - priznaje Milutin Popov, poljočuvar iz tog sela.

Ovi ljudi najponosniji su, međutim, na činjenicu da su paljenje strnjišta posle žetve u potpunosti sprečili.

Poljočuvarska služba vodi računa o 37.000 hektara

- Dešavalo se da u toku jednog dana bude i po deset požara, što smo tokom prve godine delovanja smanjili za 50 odsto, a sada ratari to uopšte ne rade - ukazuje Saša Borisov, koordinator ove službe.

PROČITAJTE JOŠ - Posle požara u Beloj Crkvi: Bratska ljubav hram obnovila

Pisanjem prijava, ali i stalnim razgovorima, belocrkvanski poljočuvari su uspeli da podignu svest svojih sugrađana, pa se sada dešava da im prekršaje prijavljuju čak i oni, koji su ih do juče pravili.

RAČUNI

DRUGI najveći problem, sa kojim se poljočuvari u Beloj Crkvi suočavaju, su divlje deponije, koje nastaju i u strogo zaštićenim područjima. Iako ih ima mnogo, uspevaju da pronađu počinioce.

- U đubretu uvek nađemo neki papirić, ili račun sa prezimenom korisnika, pa tako otkrivamo počinioce - otkriva nam Dušan Paunković, poljočuvar iz Banatske Palanke.