Kljajićevo: Maline umesto klasja

PORODICA Hajdin u Kljajićevu kod Sombora rešila je da umesto žita uzgaja maline. Prvi rod im nije vratio ni trećinu uloženih sredstava ali, rukovodeći se onom narodnom o "prvim mačićima", taj ekonomski šamar nije ih obeshrabrio. Naprotiv, planiraju da prošire plantažu.

Kada se svedu računi, od oko 6.000 evra uloženih u 15.000 sadnica maline visokorodne sorte polana, najvećim uzgajivačima u Kljajićevu trud se nije isplatio. Razočaranje ne kriju, ali uprkos tome, ne klonu duhom. Budući da su novi u ovom poslu, napominju kako nisu ni mogli očekivati da se investirano vrati u prvoj sezoni. Razlog za toliki optimizam objašnjavaju činjenicom da su posle mnogih žetvi digli ruke od ratarstva, razočarani niskim otkupnim cenama, a budući da od zemlje žive, perspektivu su potražili u drugim kulturama.

- Od pšenice nije bilo vajde, niti šanse za dobit kakva bi bila od maline. Polana u Vojvodini može rađati i u decembru, a sa žitom smo izgubili svaku nadu. Međutim, pored sistema za navodnjavanje "kap po kap" i primene agrotehnike, ova godina na kraju je ipak bila pogubna za naš prvi rod. Sa zaradom nismo ni na pozitivnoj nuli, ali nadu ne gubimo, nova sezona je pred nama - kaže Mirko Hajdin.

PROČITAJTE JOŠ - Manjak maline za bolju cenu

Iako su poučeni mukama iskusnijih malinara, zbog niske otkupne cene, Hajdini tvrde da dugoročno, malinarstvo može da bude isplativo. Nadaju se da će naredna godina ipak doneti državnu intervenciju kod hladnjačara, u pogledu otkupne cene.

- U jeku berbe angažovali smo do 15 sezonaca i na sat im plaćali 170 dinara. Za osam sati, naberu za svoju dnevnicu i nešto preko toga ostane nama. To jasno govori da smo u zaradi potučeni. Dobra je stvar što su nas ovdašnji hladnjačari barem redovno isplaćivali - ističe ovaj malinar.

Hajdini naglašavaju da će dogodine nabaviti mašinu, koja će brže i jeftinije brati. Računica kaže da je u ovom poslu mehanizacija budućnost, naročito za polanu, za koju Mirkova supruga Dušanka kaže da takva sorta zahteva konstantno branje, jer što se više bere - više rađa, pa prinos može da "izvuče" nižu cenu.

- Znamo da se od malina ne može obogatiti, ali se može pristojno zaraditi. Iduće sezone očekujemo da uloženo vratimo - poručuje Dušanka.

U poslednje dve godine, poljoprivrednici u Kljajićevu okreću se uzgoju maline. U selu je zasad četiri malinara, ali će dogodine biti novih.

IMA JE DO PRVOG JAČEG MRAZA

POLANA je u naše krajeve stigla iz Poljske. Odgovara joj ravno, plodno i rastresito tlo. Prinos dostigne i do 12 tona po hektaru, a plodovi dugo zadržavaju svežinu, boju, ukus, miris i otporniji su na transport, te stoga postaje sve atraktivnija kod ovdašnjih malinara. Malina još ima, kažu Hajdini, jer se polana može brati do prvog jačeg mraza.