ODUZETA ZEMLJA, POKLON KRALJA: Poljoprivrednik iz Sivca skoro 30 godina pokušava da dođe do očeve imovine

UGLEDNI poljoprivrednik Gavra Kalić iz Sivca, u opštini Kula, skoro tri decenije pokušava da dobije pet hektara oranica poklonjenih njegovom ocu Milanu, solunskom dobrovoljcu. Gavra je još 1991. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Bačkoj Topoli za povraćaj zemlje, u ataru sela Gornja Rogatica, koje su 1922. osnovali solunski dobrovoljci. Ni posle devet godina, koliko je sudski postupak trajao, Kalić nije uspeo da uđe u posed očeve imovine. Od potraživanja putem suda konačno je odustao, a zahtev za vraćanje zemlje, koju je njegovom ocu poklonio kralj Aleksandar Prvi Karađorđević, uputio je Ministarstvu poljoprivrede.

- Otac, koji je rođen 1895. godine, prisilno je mobilisan 1915. u tadašnjoj Austrougarskoj i odveden na ruski front, odakle se vratio posle Oktobarske revolucije i uključio u Veliki rat kao dobrovoljac. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta, za šta je, kao i ostali dobrovoljci, odlukom kralja Aleksandra nagrađen sa pet hektara obradive zemlje, oduzete od spahija - priča Gavra.

Kalići, koji se generacijama bave poljoprivredom, imali su 23 hektara oranica, što je solunac Milan po povratku iz rata nasledio od oca, a tome je pripojio i pet hektara dobijenih od kralja.

- Zemlju, koju je ocu poklonio kralj Ujedinitelj, oduzele su 1941. mađarske okupacione vlasti, jer su srpski dobrovoljci iz Prvog svetskog rata bili prvi na meti hortijevaca. Oteta zemlja nije vraćena ni posle završetka Drugog svetskog rata, jer je agrarnom reformom, koju su 1946. godine sproveli komunisti, određeno da zemljoradnički maksimum iznosi 20 hektara, pa je sve iznad toga konfiskovano - navodi potomak sivačkog solunca.

Sedam godina kasnije, šanse za povraćaj oranica još su više umanjene, jer je 1953. godine paorski maksimum ograničen na 10 hektara, ili 17 katastarskih jutara.

Pročitajte još: Ožalošćena porodica" u redu za funte

- Zemljišni maksimum ukinut je 1991, posle čega sam odmah, kao zakoniti naslednik, zatražio da mi se dodeli oduzeta očeva zemlja, koju je tada obrađivao Poljoprivredno-turistički kombinat "Panonija" u istoimenom naselju u opštini Bačka Topola. Očevim posedom sada gazduje Industrija mesa "Topola", koja je 2004. privatizovala kombinat - objašnjava Kalić.

Kralj Aleksandar na Solunskom frontu, Foto Vojni arhiv Srbije

On je za devet godina bio na 20 ročišta u sudu, koji je, kako kaže, donosio protivrečna rešenja o statusu zemlje solunskog dobrovoljca.

- Izricane su presude u moju korist, ali se "Panonija" svaki put žalila i uspevala da zadrži zemlju. Posle više godina obnovio sam zahtev, ali sam ga sad uputio direktno državi, jer je ona zemlju i oduzela - kaže Gavra.

JEDINI BEZ NAGRADE ZA DOBROVOLjCE

MIKAN Kalić je, ističe njegov sin Gavra, jedini učesnik Prvog svetskog rata iz Sivca čijoj porodici nije omogućeno da obrađuje zemlju dobijenu od kralja. Prema spisku sa spomen-ploče postavljene na seoskoj pravoslavnoj crkvi, na Dobrudži i Solunskom frontu poginulo je 15 Sivčana, a njih još 56 branilo je otadžbinu kao dobrovoljci u Velikom ratu.

Pročitajte još: Posle 70 godina opet na svojoj dedovini