Samo se berači ovajdili

BERBA malina u Bačkoj je najgora u poslednjih desetak godina, otkad se ovo zlata vredno izvozno voće gaji. Višednevni protesti u Ratkovu, kod Odžaka, odakle je malina, inače, počela da se širi među zasade po Vojvodini, nisu doprineli da otkupna cena bude veća, a dodatnu, ne malu štetu proizvođačima je nanela, svakako, suša, koja je prepolovila rod i pride umanjila kvalitet ploda.

Malinari su za ovogodišnju berbu kalkulisali da prođu sa što manjim minusom, iako se pre toga na protestima čulo da je malinarstvo najisplativije od svih legalnih zanimanja u Srbiji, dok su u Kuli promovisali moto "jutro malina - dva radna mesta", izvodeći računicu da na tolikoj površini sa proizvedenih osam do deset tona "crvenog zlata" i otkupnom cenom od oko dvesta dinara, može da se ostvari dobit od 800.000 do milion dinara godišnje. Ponuđena otkupna cena je, međutim, sada duplo manja od očekivane.

- U Ratkovu se malina preuzimala za 110 dinara po kilogramu, a u okolnim mestima i za 100 dinara. U početku je nuđeno 130 za "prvu klasu", koju je na stotinu proizvođača imalo tek petoro voćara, pa se od klasiranja, ipak, odustalo. Na poslovnoj nuli su uspela da ostanu samo mala gazdinstva, jer nisu morala da angažuju berače. Ali zato najveće gubitke zabeležili su uzgajivači, koji su uzeli kredite za proširenje zasada - navodi Milan Došen, predsednik udruženja "Malina Ratkovo".

Malinari su imali još jedan ne mali trošak. U opštini Odžaci berači su dobijali 150 dinara na sat, a u susednoj kulskoj od 160 do 180 dinara ili 60 dinara po kilogramu obrane maline.

- Imao sam desetoro radnika, kojima sam plaćao satnicu od 170 dinara. To je za osam sati rada, čak, 13.600 dinara. Na dan su brali oko stotinu kilograma, a to je, po ceni od 110 dinara, meni donosilo 11.000 dinara, pa je očigledno da su me svakog dana više koštali berači, nego što mi je donosila malina - jada se Emilo Sekulić, iz Sivca kod Kule.

Ugledni malinar je lane, na primer, na 57 ari imao prinos od šest tona, a ove godine procenjuje da neće ubrati više od dve i po tone. Posredstvom kulskog udruženja "Polka i polana" (nazvanog po sortama iz Poljske, zastupljenim u Bačkoj), ovaj Sivčanin je predao rod otkupljivačima iz Osečine i Arilja, i firmi iz Futoga, koja malinu izvozi u Hrvatsku.

- Dogovor je bio da otkupljivači plaćaju preuzeti rod dan za dan, a meni još nije isplaćena malina, koju sam isporučio početkom avgusta. Pošto nema vajde, prestao sam da je nosim na otkupno mesto. Prošle godine sam obustavio berbu 15. septembra, jer sam bio nezadovoljan padom cene sa 270 na 140 dinara, ne sluteći da će i ta najlošija cena, sada biti nedostižna - razočaran je Sekulić.

PRINUDNA ŠTEDNjA

ZBOG suše je osetno snižen sadržaj suve materije u malini, tzv. briks, koji određuje i slast ploda.

Milan Došen napominje da je kvalitet ploda mogao biti poboljšan intenzivnom prihranom biljke, ali proizvođači nisu želeli da se izlažu dodatnim troškovima da ne bi pretrpeli još veći finansijski krah.