Zaratili sa vojskom zbog teniskih terena

POŽAREVLjANI su pokrenuli potpisivanje peticije i na taj način animirali gotovo hiljadu ljudi kako bi sprečili da teniski tereni na Varoškom brdu, shodno pravosnažnoj presudi, pripadnu Vojsci Srbije.

Konkretno, radi se o epilogu sudskog spora koji je Vojska pokrenula još pre 23 godine, kako bi se tereni teniskog kluba "Požarevac" izmestili na neko drugo mesto jer Ministarstvo odbrane namerava da proda tu parcelu od 1,4 hektara. Podsetimo, Vojska Srbije je (ne)sporni plac dobila 1955, ali je Komanda Garnizona 1984. dala saglasnost da se ona ustupi teniskom klubu, tada u osnivanju. Sada je, međutim, sud ustanovio da pomenuta komanda uopšte nije imala pravo da ustupa vojnu imovinu, pa TK "Požarevac" mora da se iseli.

- U uređenje zapuštene parcele smo uložili znatna sredstva, koja treba odbiti od cene koju bi Vojska tražila za nju, pa da je Grad isplati i postane vlasnik - kaže prvi čovek kluba Vladan Milovanović, dok teniski sudija i trener Dragan Jovanović prenosi da će građani i narednih dana nastaviti potpisivanje peticije ne bi li ubrzali postizanje dogovora između čelnika lokalne samouprave i Ministarstva odbrane.

Kako kaže, pomenuta lokacija iza Komande Garnizona Požarevljanima je dragocena ne samo zbog šest teniskih terena - pet sa šljakom i jedan betonski, već i zbog činjenica da kompletan prostor predstavlja svojevrsnu zelenu oazu u centru grada. U njoj se nalaze dečji park, klupe i česma, pa predstavlja idealan ambijent za odmor i rekreaciju.

Osim ovog zemljišta, koje Vojska nikada nije koristila, a na kojem se nekad nalazio gradski bazen, Ministarstvo odbrane u Požarevcu prodaje i kasarnu "Sopot", Dom Vojske u centru grada, te zemljišta u Ljubičevu i Ćirikovcu. Od pomenutih nekretnina, lokalna samouprava je posebno bila zainteresovana za Dom Vojske, ali je 2011. - zbog visoke cene od čak 240 miliona dinara - odustala od kupovine.

NEMAČKO GROBLjE

SADA (ne)sporna parcela na Varoškom brdu je posle Prvog svetskog rata bila groblje poginulih nemačkih vojnika. Njihove nadgrobne ploče su kasnije odnete na razne lokacije, čak i na gradsku deponiju, a neke su završile ispod betonskog trotoara koji vodi od glavne autobuske do železničke stanice.