Svako selo ima ijadu, a pare traže iz budžeta

VIŠE od 4.000 manifestacija godišnje se održi u Srbiji, ali većina je lokalnog karaktera za koje znaju samo meštani i nemaju veći značaj.

Zvanično, niko ne zna koliko se manifestacija organizuje, jer ne postoji klasifikacija. Naime, održi se mnogo priredbi, ali većina ne preraste u manifestaciju. Turistički radnici ističu da su manifestacije jedan od najvažnijih brendova Srbije, ali ne i sve “ijade”, kako mnogi nazivaju ovakve priredbe. Manifestacije u Srbiji imaju dugu tradiciju, jer je najstarija, “Karneval cveća” u Beloj Crkvi, održana još 1852. godine.

- Mnogi manifestacije nazivaju “vašarima”, a ne treba imati loše mišljenje o vašarima jer imaju bogatu prošlost i treba ih razlikovati od “vašarišta” - kaže Milanka Cvetković iz Udruženja za turizam i manifestacije Srbije. - Podržavam i osnivanje novih, ali ukoliko postoji dobra ideja i potreba, a ne da osmisle “izbor za najbolji kotlić”, kakvi se održavaju u gotovo svim mestima kraj reke.

Nikakav pomak u uvođenju reda među manifestacijama nije urađen. Udruženje za turizam i manifestacije Srbije napravilo je Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji koji je promovisan još pre dve godine. Ipak, novi zakon o turizmu dao je veći akcenat seoskom turizmu i agencijama.

VOJVODINA je najagilnija u organizovanju događaja, jer se 44 odsto svih manifestacija održi na severu Srbije i zbog toga su najviše zainteresovani da se uvede red. Pomenuti pravilnik nalazi se u Pokrajinskom sekretarijatu za turizam, koji planira da u jesen organizuje javnu raspravu da bi naredne godine jedan broj manifestacija bio obrađen i kategorisan prema ovom pravilniku.

- Predviđeno je da se manifestacije podele u četiri kategorije - objašnjava Cvetkovićeva. - Između ostalog, boduju se ekonomski i kulturni efekti, pristupačnost, tradicionalnost, broj posetilaca i izvođača. Od posebnog značaja je originalnost. Ne može na svim manifestacijama da se igra folklor i dovede estradna ličnost. Svako selo ima “pasuljijadu” ili “kotlić”, a originalnost je neophodna. Manifestaciju koja već negde postoji prekopiraju, a iz budžeta dobiju novac.

Recimo, važno je koliko je učesnika i ko su oni. Verovali ili ne, ali neke manifestacije imaju samo 11 učesnika, a na nekima, poput “Prođoh Levač, prođoh Šumadiju”, postoji po nekoliko hiljada! Činjenica da je neka manifestacija međunarodna, nije presudna da dobije epitet “prve kategorije”.

* TRADICIJA Nedostatak pravilnika šteti ugledu renomiranih priredaba

U samom vrhu će se, dakle, naći manifestacije koje dugo traju, originalne su, imaju mnogo učesnika i posetilaca. Takve su, recimo, “Kosidba na Rajcu”, “Dužijanca” u Subotici, Sabor narodnog stvaralaštva na Oplencu, ali i “Vršački venac”, Žetelačke svečanosti Karpatskog basena, “Prođoh Levač, prođoh Šumadiju” i “Čobanski dani”, kao i “Homoljski motivi”, “Lenkin prsten” i “Mokranjčevi dani”.

- Važno je pomagati manifestacije na početku, ali one vremenom moraju da postanu samoodržive - ističe Cvetkovićeva. - Oko 3.000 manifestacija “živi” samo od budžeta, jer je većina osmišljena po principu “ajde da pravimo nešto”. Manifestacija mora da ima vrednost da bi je država stimulisala. Nažalost, mnogi misle da od njih mogu da zarade “brdo para”, pa se opštinski novac “razvlači”, na različite priredbe jer se meštani bune što je dobilo komšijsko mesto, a ne i oni. Kategorizacija bi i to rešila - novac treba da dobiju manifestacije od značaja, a ostale treba stimulisati.

POSEBNO pitanje je ko su ljudi koji organizuju ove događaje, jer u većini slučajeva nemaju stručno znanje. Često se dešava da se događaj održi, a da to niko nije ni znao.

- Obično kažu da je promocija skupa, ali vešt organizator može na bezbroj načina da besplatno promoviše događaj - naglašava Cvetkovićeva.

PRVI VAŠAR U 18. VEKU

PRVI vašar u Srbiji održan je u Bečeju u 18. veku i tada se narod okupljao u kaštelima vlastele, gde su se održavali i različiti društveni događaji. Željko Bjeljac piše da su se okupljali plemići i stanovništvo iz okoline, što je prvi oblik manifestacionog turizma.

Danas se održavaju 124 vašara koji traju po jedan dan, a po popularnosti se izdvajaju šabački i leskovački.

GRAĐANI DAJU VISOKE OCENE

RAZNE “ijade” su privredno-folklorne manifestacije. Tu su grožđe balovi, festivali meda, lovne hajke, ali i događaji posvećeni voću, povrću i ostalim proizvodima nekog kraja. Najčešće se organizuju zimi i u jesen, a okupljaju najveći broj posetilaca. Građani su ih ocenili “četvorkom”, iako je umetnička vrednost niska. Međutim, one imaju veliki ekonomski značaj za zajednicu, jer ih poseti od 100.000 ljudi kao na berbama grožđa, do 300.000 na danima piva ili “slaninijadama”.

Posetioci visoko ocenjuju i karnevale - “četvorkom”.