Otkosi za novu veknu u Đurđinu

TEK što je zazorilo, na njivu pored Crkve Svetog Josipa Radnika u Đurđin, selo u blizini Subotice, počeli su da dolaze risari. Obučeni u narodne nošnje kraja iz kog potiču, sa spremljenom kosom na ramenu i ornom risarušom pod rukom, jedan za drugim, pristizali su iskusni kosci, kako bi se nadmetali u risu i pokosili i poslednje žito.

Na samom ulazu na imanje dočekali su ih Lazar i Slavica Cvijin, domaćini ovogodišnjeg risa, koji se minulog vikenda održao 50. put u okviru "Dužijance", bunjevačke svetkovine u čast hleba i žita.

Risari i risaruše, njih 25 parova iz Srbije, BiH, Hrvatske i Mađarske, navikli na težak rad, odmah su se latili posla i počeli pletenje užadi. Nedugo potom, u okićenim karucama počeli su da stižu gosti i svi zajedno su potom seli za trpezu od slame, gde je postavljen čuveni risarski doručak - slanina, crni luk, kiselo mleko, domaća pogača i voda sa bunara.

A onda je počela nagodba između domaćina i risara, koje je predvodio najiskusniji među njima, Stipan Kujundžić.

- Red je da i mi štogod zaradimo - povika Stipan, na opšte oduševljenje okupljenih risara i tako poče pogodba.

Posle dužeg pregovaranja, dogovoreno je da risarima pripada svaka deseta krstina (poslagani snopovi žita).

Ruža Juhas i Marinko Kujundžić

Kada je posao ugovoren, gradonačelnik Subotice Bogdan Laban dao je znak zvonom da ris može da počne.

- Zadovoljstvo mi je što smo se okupili da obeležimo takmičenje risara, najatraktivniju manifestaciju u okviru "Dužijance", koja ima tradiciju dugu više od jednog veka i Grad Subotica je uspešno podržava i smatra je jednom od najvažnijih, jer predstavlja bogatstvo kojim se dičimo - poručio je gradonačelnik Laban. - Pokušaćemo da ubuduće unapredimo samu organizaciju "Dužijance" kroz pomoć organizatorima i da ona bude jedna od turističkih manifestacija, na kojoj će cela Srbija i region moći da prisustvuju. Da pokažemo ono šta imamo, a imamo mnogo toga.

Osokoljeni gradonačelnikovim rečima risari su dohvatili kose i jedan za drugim počeli su da padaju otkosi žita. Kako risar kosi, tako risaruša skuplja i veže pokošeno klasje.

Iako su se svi učesnici pokazali kao veoma vešti, svoj deo najbrže je pokosio neprikosnoveni Marinko Kujundžić iz Subotice.

- Tata Stipan se ove godine nije takmičio, kosio je samo u revijalnom delu programa i odmah je bilo lakše jer mi je on najveći rival - iskreno će Marinko. - Pošto sam to znao, nisam se uopšte pripremao kao pre, samo sam izašao u njivu da pripremim kosu. Da se otac takmičio, pripreme bi bile mnogo ozbiljnije.

Ali pobede možda ne bi bilo, da Marinka u stopu nije pratila iskusna risaruša Ruža Juhas iz Ljutova.

- Već 14 godina sam uz Kujundžiće i obojica su odlični risari, ne zna se koji je bolji. Dobra risaruša mora brzo i lepo da pokupi žito i da baca dobro užad pod snop, a da krstine budu uredne jer se sve gleda - objašnjava Ruža, već zagazila u osmu deceniju života. - Ovo mi ne pada teško, ali treba umeti. Rad, deco, nikada nije bio težak, nerad je mnogo teži.

Risari i risaruše iz Srbije, BiH, Hrvatske i Mađarske

KAKO SU NAŠI STARI STICALI KORU HLEBA

TAKMIČENjE risara organizovalo je Udruženje bunjevačkih Hrvata "Dužijanca", uz podršku Grada Subotice i Pokrajinske vlade.

- Ova manifestacija treba da pokaže mlađima kako se nekada radio ris i kako su naši preci nekada sticali koru hleba - ističe župnik Andrija Anišić. - Ris i ručno košenje žita bio je težak i važan posao. Ali kada je pao poslednji otkos, kada su skupljeni snopovi u krstine i odneti u guvno, ljudi su tek tada mogli odahnuti. Onda je nastajalo spontano veselje...