Vojislav skriven na Staroj planini

VOJISLAV Marković (78), "Tigrov" penzioner, svake godine od marta do kraja oktobra živi u prirodi i od prirode: u vikendici na obali Zavojskog jezera na Staroj planini, u mestu Skrivena. U grad silazi samo po penziju i zbog nabavke bakalske robe ili zbog nekih administrativnih poslova koje mora lično da završi. Kaže, na planini ima sve za život, samo treba znati šta i kako ubrati i pripremiti. Neke recepte za pripremu hrane je i sam smislio. Miris benzina iz gumarskih pogona je postao stvar daleke prošlosti.

- Na planini se bukvalno može živeti od onoga što uberete. Jedino treba znati kad i šta se bere i kako se priprema. Tu su razne biljke od kojih se prave prvoklasni čajevi, zatim korenaste biljke koje se takođe mogu jesti, pa pečurke, a najbogatije je u jesen, kada ima puno divljih krušaka, jabuka, šljiva, divljih oraha, kakvi se ne mogu kupiti u gradu. Tu su i drenjine, kupine, maline, trnjine od kojih se pravi prvoklasni sok, veoma dobar za organizam i naročito pritisak - priča Marković o planinskom berićetu.

Ono što se na planini mora uzgajati su paradajz, paprika, krompir, luk i slično povrće. U svojoj maloj bašti Marković ima od svega pomalo i sve uspe da proizvede, bez grama hemije i raznih tretiranja.

- Za moju baštu, tačnije njeno prskanje, već desetak godina koristim isključivo koprivu, od koje sam pravim preparat koji osim vrhova biljke sadrži jednino još vodu. Kada se poprska tim "preparatom", koji ima specifičan težak miris, nećete videti nijednu biljnu vaš ili krompirovu zlaticu - poručuje Vojislav.

PREPEŠAČI KILOMETRE

PRIKUPLjANjE planinskog berićeta zahteva i puno hodanja. Markovića zdravlje dobro služi i, kad krene u šumu, obavezno prepešači bar desetak kilometara dnevno.

- Obično idem rano ujutro i vraćam se pre nego što zvezda upeče. Ako iz nekog razloga ne uspem da se vratim do podneva, nađem neku hladovinu i svojski se odmorim - priča Marković, koji ima kondiciju kao da mu je bar dvadeset godina manje.