TANjA (40) i Saša (44) Pavlović iz Niša upustili su se u pionirski poduhvat da u obližnjem selu Lalincu na dedovini podignu plantažu lekovitog matičnjaka. Na 150 ari zemljišta prošle godine zasadili su prve izdanke matičnjaka u ovom kraju, a krajem jula ih očekuje "berba", odnosno kosidba. Najveći izazov je u tome što o organskoj proizvodnji lekovitog bilja ima malo stručnjaka.

Pavlovići su dugo razmišljali kako da oplode dedovinu koju je Tanja nasledila od svojih roditelja, pa su rešili da se bave gajenjem lekovitog bilja. Saša radi kao carinski referent, a Tanja je diplomirana pravnica bez posla, pa je registrovala poljoprivredno gazdinstvo.

- Imamo lep komad plodne zemlje, a nismo hteli da stoji neobrađen. Gajenje ratarskih kultura nije nam bilo zanimljivo, a za neke druge treba dosta ulaganja. Rešili smo da zasadimo plantažu matičnjaka koji je izuzetno cenjen u medicini i kozmetičkoj industriji. Koristi se kao čaj, ali i za dobijanje eteričnog ulja. Naš matičnjak je još vredniji, jer je organski, nema hemije, jedino je mehanička obrada zemlje - priča Saša koji je sa Tanjom u hodu učio sve što bi trebalo da zna o ovoj biljci. Solidno su se opremili znanjem, ali je problem u tome što dodatnu edukaciju nemaju od koga da nauče.

- Svima su puna usta kako treba gajiti lekovito bilje, a kada se upustite u to, shvatite da ste prepušteni sami sebi, jer nema ko da vam da neki savet kada se pojavi problem. Matičnjak u suštini nije nežna biljka, ne traži vodu, ali opet se javljaju problemi sa kojima se sami nosimo. Šteta je što je malo sturčnjaka pri lokalnim samoupravama, jer se ovde ljudi muče gajeći kukuruz i pšenicu koja u ovim krajevima nema perspektivu - kažu Pavlovići koji teško pronalaze i radnu snagu.

DVA OTKOSA MATIČNjAK ima dva otkosa, jedan je u trećoj dekadi jula, a drugi krajem oktobra. Sadi se s jeseni ili u rano proleće. Pavlovići su rasad nabavljali u Crvenoj Reci, ali i iz Nemačke.

- Sve što možemo uradimo sami, ali je potrebna pomoć oko okopavanja. Skupljamo radnike po selima u okolini Prokuplja, jer u Nišu niko neće to da radi - tvrde Pavlovići.

Oni ne kriju da im je cilj da "zaraze" ovom proizvodnjom i vlasnike susednih parcela i da se udruže u ovoj proizvodnji, jer tržište za ovu biljku, a pogotovo za njena eterična ulja postoji.

- Planiramo da uložimo novac u destileriju eteričnog ulja, a da bi ona bila isplativa potrebne su količine. Naš savet je da ljudi ne gledaju kako im propadaju imanja nego da ulože malo truda i para, mi smo uložili tri hiljade evra do sada, i da obezbede sebi budućnost - kažu naši sagovornici.