Devetogodišnjakinja šampionka Balkana: Dunja udara i levom rukom

NA Karate prvenstvu Balkana za decu u Istanbulu, vrlo teškom zbog
konkurencije, Srbiju je zlatom ovenčala i devetogodišnja Dunja Jovović - i
to levoruka!
Mali junak napornog borilačkog sporta, Dunja kao da postala ponos svoje
zemlje i rodnog Gornjeg Milanovca, gde je član Karate kluba Do Kan. U
skromnosti i dečjoj stidljivosti manje priča o svom ustoličenju na tron
prvakinje Balkana, a više o svojoj ljubavi prema tom sportu.
- Volim karate, tako upoznajem nove drugare. Volim druženja, putovanja...

Treniram svakodnevno. Poslednjih meseci sam svakog jutra ustajala u sedam
sati, sa trenerom Dragišom Sretenovićem trčala atletskom stazom oko FK
Takovo. Imam prilično organizovan dan, a želim sve da stignem i ništa mi
ne pada teško. Osvajanju prvog mesta i zlatne medalje u Istanbulu
prethodile su pobeda na ovogodišnjem prvenstvu Srbije i srebrna medalja na
takmičenju u Raškoj, koje su mi obezbedile plasman na Prvenstvo Balkana,
u ime Srbije. Tamo me je, verujte, zaista čekao do sada najveći izazov -
priča mala šampionka.

Taj izazov savladala je takmičarskim duhom, borbenošću i veštinom. I to
kad su na prvenstvu skoro svi prisutni već mislili da joj je zlatna
medalja nedostižna...

- Završnica prvenstva bila je više nego napeta. Pobedu sam izvojevala u
poslednjoj sekundi, mimo valjda svih očekivanja.
U toj, finalnoj borbi, protivnica Turkinja je imala ogromnu podršku
brojne domaće publike. Povela je sa tri-nula...
- Ali nisam se predala. Pribrala sam se, postala neosetljiva na tremu i
to masovno navijanje protiv mene, iskoristila svaki delić veštine i
koncentraciju koje sam učila u mom klubu, pa borbu završila svojom
pobedom sa 4:3 - priča "zlatna" reprezentativka.

Kako i tada, tako i na prethodnim takmičenjima i treninzima, uvek se,
priča, trudi da da sve od sebe, da ostvari najbolji mogući rezultat.
- Kad sam shvatila da sam pobedila, emocije su me preplavile.
Nisam ih skrivala, sportski je to... Dragocenu podršku pružili su mi trener
Sretenović i drugari. Najvatreniji navijač uz mamu Zorku i tatu Živka
bila mi je Mila Mišković, učiteljica trećeg razreda OŠ "Kralj Aleksandar
Prvi", koju pohađam. Čestitke mi stižu, a ja, tek sada potpuno svesna
svog uspeha, presrećna sam - zaključuje po životnoj dobi mala, a po svom
dometu velika nada Srbije.


VIŠE OD 30 MEDALjA!
ZLATNA medalja koju sam osvojila u Istanbulu najsjajnija je "zvezda" moje
kolekcije u kojoj ih ima više od trideset. Hoće li ih biti još
sjajnijih? Trudiću se, pa ćemo videti... Neizrecivo je lep osećaj što
sam svoje najvažnije dosadašnje takmičenje krunisala najvećim uspehom,
postala šampion Balkana. Boriću se za Srbiju i svoj grad, ako se i na
sledećim prvenstvima plasiram na međunarodne sportske turnire - veli
naša skromna, ali nepokolebljiva uzdanica.