Radnicima ne vrede ni sudske presude

DVADESETAK nekadašnjih radnika AD "Petar Drapšin" ovih dana obeležava deceniju od kada su bez valjanih razloga i protivno zakonima otpušteni s posla. Od tada su se promenile mnoge okolnosti, ali se ova grupa na radna mesta nije vratila.

Gordana Kojić, bivši predsednik sindikata fabrike, a sada lider "Solidarnosti", koja se prva našla na udaru vlasnika kompanije posle privatizacije, podseća kako je sa svojim kolegama ostala bez posla te 2007. godine, pošto su bez dozvole menadžmenta otišli na protest, zbog kašnjenja plata.

Od tada, dodaje Kojićeva, sudskim putem vode borbu prvo za povratak na radna mesta, a zatim i kompenzaciju, zbog otkaza. U međuvremenu je raskinut ugovor o privatizaciji "Petra Drapšina", uveden je stečaj, pa bankrot, uz najavu prodaje imovine.

Zbog brojnih nepravilnosti i rasta dugova fabrike, koji je, navodno, dostigao 25 miliona evra, sindikalci su organizovali niz protesta, ispred fabrike, suda i pokrajinskih organa.

- Imamo pravosnažne sudske presude, došli smo i do Ustavnog suda, čiju odluku još čekamo - nezadovoljna je Kojićeva. - I pored toga, ništa se u našem statusu nije promenilo. Čak i kada je firma restrukturirana, niko nas nije pominjao. Nismo mogli čak ni staž da povežemo, a da je to urađeno, neki od kolega bi već mogli u penziju.

Naša sagovornica napominje kako se čuje da bi se sada mogao naći kupac za kompaniju "Petar Drapšin", koja je i dalje atraktivna, zbog proizvodnog programa.

- I u bankrotu, deo fabrike koji proizvodi vijke i dalje radi - ističe Kojićeva. - Fabrika ima potencijala. Nadam se da će nadležni, kada budu odlučivali o prodaji, ako ništa drugo, povećati bar cenu da bi kroz neku vrstu socijalnog programa zbrinuli nas bivše radnike.

PROPALA PRIVATIZACIJA

"PETAR Drapšin" je bio poznat po svojim vijcima, ekserima i metalnoj galanteriji. Fabrika je privatizovana je 2004. Za 105 miliona dinara kupio ju je konzorcijum koji je predstavljao Nemanja Kovač. Agencija za privatizaciju, zbog neplaćanja pete rate, raskinula je kupoprodajni ugovor, pa je država postala vlasnik 70 odsto kapitala, ali i nasledila dug od oko 13 miliona evra.

DRŽAVA PROTIV DRŽAVE

KOJIĆEVA ukazuje na pravni nosens, koji se dogodio u slučaju "Drapšina".

- Imali smo situaciju da je u Privrednom sudu, posle raskida privatizacije i podržavljenja fabrike, pokrenut stečajni postupak na predlog državnog organa, Agencije za privatizaciju. Stečajni poverilac je, takođe, državni organ - Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, a stečajni dužnik je, opet, većinska državna firma, koju zastupa državni službenik - ističe Kojićeva.