Čuvar vekova u zelenom džipu

STRMIM šorom prema centru Čortanovaca, sela pola sata vožnje udaljenog od Novog Sada, a ušuškanog u zelenilo između obale Dunava i Banstola, zagrmeo je motor savršeno restauriranog džipa "vilis", koji dobro pamti dane Drugog svetskog rata. Niko od seljana, međutim, ne obraća mnogo pažnje na to. Nemaju čemu da se čude. Dobro znaju da je nekim poslom od kuće krenuo Živan Pašić, njihov šumar, istoričar, hroničar i istraživač, koji neumorno brani da istorija ovog, njegovog dela Srema, padne u zaborav.

A poslova Živan zaista ima mnogo. I, kako kaže, svaki mu predstavlja zadovoljstvo. Kako i ne bi kada je, pre četvrt veka, zbog zvanja čuvara šuma na obali Dunava, ostavio dobro plaćen posao komercijaliste i izvoznika drveta. Tome je, ubrzo, dodao i nezvanični poziv hroničara i istoričara, pa i turističkog vodiča. Banstol za njega gotovo da i nema tajni. Istina, ponekada mu priredi i lepa iznenađenja...

- Šumu volim otkad znam za sebe - priča ovaj neobični šumar, kojeg smo zatekli kako u sobi sa ručno rađenim nameštajem od vrbovog drveta, sa šeširom, torbom oficira Vermahta i lovačkom puškom na stolu, uz čašicu svoje rakije od dunje, izučava arhive lokalne osnovne škole. - Kada je stari šumar odlazio u penziju, odmah sam tražio da ga nasledim. Pored završene gimnazije, morao sam da završim i šumarsku školu. Sada sam najstariji među kolegama...

Ovaj vitalni pedesetšestogodišnjak, koji ne krije ljubav prema svom selu, šumi, Dunavu, Banstolu i Sremu, ubrzo je "uronio" i u posao istoričara.

- Kada mi je baka umrla, otac mi je pričao priče o precima i tome kako se nekada živelo - priseća se Pašić. - Te priče su me navele da uradim rodoslov naše porodice. Uz to sam napravio i rodoslove 60 najstarijih familija, pridružio još neke detalje, i rodila se knjiga "Čortanovački koreni".

Živan Pašić u Čortanovcima,foto Darko DOZET

Naš sagovornik je u ovom poslu imao i neobičnog koautora, kojeg, istina, nikada nije sreo. Umro je četvrt veka pre nego što se Živan rodio.

- Koristio sam svesku s podacima o selu koje je prikupio čika Andrija Andra Nikolić, jedan od osnivača Olimpijskog komiteta i OFK Beograda, vrstan inženjer i muzičar, koji je umro 1945. godine. On je, kada se povukao u penziju u Čortanovce, počeo da zapisuje podatke, a njegovi naslednici su tu svesku ustupili meni - priča Pašić, dok nas džipom vozi u obilazak okoline, kroz tunele od prolećnog nabujalog rastinja i surduke kojima bi se i pešice teško prošlo.

TERENAC

ŠUMARSKI posao podrazumevao je, kako priča Pašić, i nabavku terenskog vozila. U okolini Iriga našao je zapušten džip "vilis". Otkrio je da mu je osnovna boja - žuta. Do Iriga je stigao preko Afrike i Italije. Bio je deo Montgomerijeve armije.

Foto: Darko DOZET

Dovoljan razlog da ga restaurira. Kasnije je stigao i drugi. Ali poreklo mu je bilo iz - Normandije. Sa njim je Živan dva puta bio na godišnjici iskrcavanja. Kako kaže, planira to da uradi i treći put.

NASLEDNICA

ŽIVANOVA ćerka Ivana privodi kraju studije u Novom Sadu, a kako kaže, mogla bi dostojno da ga nasledi. Voli Čortanovce, vozi džipove i interesuje je istorija.

- Mnogo je opasna, prava Sremica - ne krije ponos Živan. - Nedavno mi je dovela momka, što mi Sremci kažemo - "moždazeta", koji se zagledao u stalak gde mi stoje sremačka budža, bokerica i karabin. Objasnio sam mu, u šali, da je to za njega, ako ne bude dobar. Budža, iz blizine, a ako pobegne, prvo bokerica, a ako je baš brz, tu je karabin...