HEROJSKI podvig Velimira Teodorovića, poznatijeg po nadimku Velja Ribar, ni posle punoletstva NATO bombardovanja i rušenja Mosta slobode u Novom Sadu, na kome je spasao devet života, nije zaboravljen. Čuvenom sugrađaninu, upokojenom pre nešto više od dve godine, žitelji Sremske Kamenice, želeći na neki način da mu se oduže, predložili su da šetalište pored Dunava ponese njegovo ime.

Ako im se naum ostvari, betonska staza duga nekoliko kilometara, s koje puca pogled na Most slobode, ubuduće bi se zvala Šetalište Velje Ribara.

Tako bi se zauvek sačuvalo sećanje na heroja, humanog alasa, veselog gospodara čamaca, prijatelja Dunava i svih ljudi, i to na svega nekoliko metara od njegove rodne kuće u Dunavskoj 11, iz čijeg se dvorišta izlazi direktno na kej.

- Velja, nažalost, nije više s nama, ali i dalje živi s nama i u nama - kaže nam Anđelka, supruga ribara o čijoj se hrabrosti i podvigu i danas priča. - Nama, njegovoj porodici, sigurno bi to mnogo značilo, ali verujem i da je ovom mestu, gde je rođen i gde je proveo ceo život, stalo do njega.

Veljin sin Borislav, koračajući šetalištem koje bi se zvalo po njegovom ocu, kaže da mu je drago što plemenitost njegovog oca nije pala u zaborav.

Veljini natčovečanski napori, da 3. aprila 1999. sa srušenog Mosta slobode spase ljude koji su se na njemu zatekli u trenutku kada je pogođen prvom granatom, i danas su u živom sećanju onih koje je, rizikujući sopstveni život, ribarskim čamcem odvezao na sigurno.

Jedan od svedoka rušenja mosta bio je i Novosađanin Željko Čolaković, tada dvadesetsedmogodišnjak. Za "Novosti" je rekao da se Velji za života nije dovoljno uzvratilo za svu njegovu hrabrost.

- Potpuno podržavam inicijativu - kaže naš sagovornik, koji treći aprilski dan pre 18 godina nikada neće zaboraviti. - Velja, naš spasilac, sa čamcem se pojavio iznenada, prošao je ispod pogođenog mosta, koji je padao u vodu. Nas devetoro, povređene i uplašene, smestio je u čamac, a kad smo krenuli, granata je pogodila drugi stub. Delovi betona, verovatno i gelera, padali su u vodu, a nas u čamcu, kao da smo bili pod nevidljivim kišobranom, ni kamenčić nije pogodio.

I porodica Sabljak iz Sremske Kamenice, čiji se sin Zvonimir, tada dvadesedvogodišnjak, na biciklu zatekao na mostu, kada ga je granata bukvalno prelomila, podržala je inicijativu da šetalište ponese ime hrabrog alasa.

- Naš sin već 11 godina ne živi u Srbiji, radi na brodu i trenutno je u Kanadi, ali sam sigurna da bi se složio - ističe Zvnimirova mama Nada. - Bilo bi divno da naš kej ponese ime čoveka koji je, pored našeg sina, spasao još osmoro ljudi. Njegova hrabrost ne sme pasti u zaborav.

VELjINE USPOMENE

SCENE sa srušenog Mosta slobode ni Velja nije zaboravljao. Kasnije je, prepričavajući dramatičnu situaciju, govorio da nikada neće zaboraviti Slobodana Savića, snimatelja TV Novi Sad, koji je tražio svoju kameru, ili Kristijana koji nije želeo da uđe u čamac bez svog bicikla.

Pojedini koje je te noći spasao, za njegovog života su bili u kontaktu sa njim, a pomenuti mladić sa biciklom je svakog 3. aprila dolazio kod Velje da ga poseti.


INICIJATIVA MLADIH

INICIJATIVA je, kako objašnjava Ljubomir Lasica, predsednik Saveta mesne zajednice Sremska Kamenica, potekla od mladih u ovom prigradskom naselju.

- Mesna zajednica je podržala predlog i prosledila ga nadležnoj gradskoj komisiji - kaže Lasica. - Očekujemo pozitivan odgovor, jer Velja Ribar to zaslužuje. - Bio je častan, porodičan čovek, suprug i otac troje dece. Uvek je pomagao i bio društveno aktivan.